Био један младић који је недељама учи како се молити, али се у његој глави ништа није задржавало, све је отицало попут воде… Потпуно разочаран решио је да се престане молити, јер је мислио да од молитве нема никакве користи.
Међутим, тада је чуо за једног старца пустињака и одлучио је отићи код њега, и последњи пут покушати научитит како да се молити исправно.
Кренуо је на пут и пронашао мудраца и питао га:
“Велики човече, да ли би ме научио како се треба молити?”
Старац му одговори:
“Видиш ли оно сито тамо?”
“Да”, одговори младић.
“Узми га и помоћу њега донеси воде из реке.”
Младић је узео сито и отиша до реке која је била удаљења око 100 метара и када је захватио ситом воду она је у том тренутку сва исцурила кроз њега.
Врати се старцу са празним ситом, који му је опет рече да оде до реке и донесе воде помоћу њега. Тако је младић радио пар пута, али сваки пут безуспешно. На крају му досади то радити и оде код старца и рече му:
“Зашто ме мучиш да радим бесмислен посао када знаш да се са ситом не може донети вода?”
Старац му одговори: “СИНЕ МОЈ ИСТО ЈЕ ТАКО И СА МОЛИТВОМ”!
Ти заиста ниси донео ни једну кап воде, али је сито, које је било прљаво, сада чисто. Теби се само чини да од молитве немаш користи и да у теби ништа не остаје. Молитва те прочишћава, иако ти то не осећаш, исто као што вода чисти ово сито.”
Извор: мотивационеприче
