Кумство је најјаче духовно сродство у српском народу. Кум венчава и крштава и његова дужност се преноси са колена на колено. Сведок је пред Богом на крштењу и венчању.
Посредник је између живих и мртвих предака. Бог па кум- каже се код нас. Кумова клетва се сматра најтежом код нас.
За кума се узима човек који није никакав род по крвној линији, али је пожељно да буде из јаче куће него што је своја или бар из једнаке, да би се од кума, у случају нужде, могла тражити помоћ и заштита.
Међутим, постоје и тренуци када се кумство отказује. На пример, ако у кући много умиру деца или ако кум много осиромаши, па он то сам предложи. Кумство може и привремено да се откаже, ако је кум у жалости у време када треба да венча или крсти, али се после кумство наставља.
Кум се, по традицији, поштује као највећи род по крвној линији. Уколико се кум из било којег разлога мење, прво се тражи опроштај од старог кума, па се тек онда тражи нов кум и ствара ново кумство.
Оно што није много познато јесте да се у нашем народу кумство склапа из најразличитијих разлога.
Један од таквих разлога је шишано кумство. Наиме, ако редовни кум не може из било којих разлога да буде и шишани кум (онај који први пут ошиша новорођенче), онда се за прво шишање тражи нови кум и то најчешће тако што се новорођенче изнесе на улицу, па ко први наиђе, постаје детету шишани кум.
На исти такав начин склапа се и кумство из нужде. Рецимо, ако некоме не могу да се у кући одрже деца, узме се новорођенче и остави се на сред раскрснице само, а ротитељ се сакрије негде и посматра ко ће први прићи детету. Тај који први наиђе, узима се за кума.
Међутим, тек после трећег кршатавања, он се сматра правим кумом. Исто тако се и за венчања узимао кум из нужде, понајчешће ако је венчање обављано у бежанији и на брзину.
Постоји и кумство за смиривање освете. То је важило за крајеве у којима је владала крвна освета, па је било случајева да се завађене стране при мирењу окуме, да би се прекинуло са осветом.
Извор: опанак.рс
