Влада Косова и парламент су после изласка Српске листе у техничком мандату и немају легитимитет за доношење одлука као што је закон о војсци. То им бране и Ахтисаријев план и Резолуција 1244, али са Запада је упаљено зелено светло.
Хашим Тачи, председник самопроглашене државе Косово, добио је сигнал од појединих западних сила и НАТО-а да крене у процес трансформације косовских безбедносних снага у оружане снаге Косова.
Он је нацрт закона о безбедносним снагама Косова предао јуче председнику скупштине Кадрију Весељију, који је већ за данас, 11. маја, најавио да ће сазвати састанак председништва скупштине како би ставили предлог закона о БСК-у у парламентарну процедуру.
„Велику радост у овом великом дану“, како су цео догађај назвали Тачи и Весељи, квари неколико „ситница“.
Прво, Срби никада неће изгласати потребне уставне измене које би омогућиле оснивање оружаних снага Косова.
Друго, изласком Српске листе из владе Рамуша Харадинаја, влада и парламент у Приштини раде у техничком капацитету, то јест немају већину, па ни формалну могућност доношења најважнијих одлука.
Колико је закон о војсци Косова, који ће, извесно је, бити изгласан само уз албанске гласове, уопште легитиман?
Дејан Мировић, професор међународног права, у разговору за Спутњик потврђује да је влада на Косову техничког карактера и то не само због изласка Српске листе из ње, већ и због сукоба на релацији Хардинај-Тачи, пошто нико од њих двојице нема већину.
Мировић наводи и да војска Косова не може бити легитимна, ни према Ахтисаријевом плану (нема подршку највеће мањинске заједнице, Срба), ни по Резолуцији 1244, ни по Бриселском споразуму, који своју основу црпи из Резолуције.
„Када поређамо све ове аргументе, а нарочито да је Резолуција 1244 изнад Бриселског споразума, садашња влада на Косову нема ни легитимитет, ни легалитет да доноси неке велике одлуке, а посебно не ову која се тиче војске“, објашњава наш саговорник.
На питање због чега је НАТО, који је био децидно против формирања војске Косова, сада „аутистичан“ по овом питању, Мировић каже да је очигледно да се овако покушава добити дејуре признање Косова од Србије, јер се свима жури да се процес преговора заврши.
„Мени то делује и као неки начин за застрашивање Србије, јер они дефакто имају војску, која ако потпише правно обавезујући споразум са НАТО-ом, постаће то и дејуре. У том случају, Косово постаје део НАТО-а, што може да значи и да, ако Србија не буде кооперативна, може доћи и до војне претње“, уверен је Мировић.
Косовски безбедносни корпус, дакле, постоји, под утицајем је Американаца и они то не крију, додаје наш саговорник, што је још један адут да је на снази покушај плашења Србије, да са Косовом потпише правно обавезујући споразум — што пре. Но, Мировић верује да је све ово блеф Приштине, јер сукоб не иде у прилог Косову и њиховој тежњи ка независности.
Политиколог са Косова и Метохије Александар Стојановић, иако сматра да ситуација са легитимношћу косовске владе и парламента није до краја јасна, каже да би свака промена Устава, зарад прављења косовске војске без учешћа мањинских заједница била нелегална.
„Сам Ахтисари је предвидео да је потребан консензус унутар Косова међу различитим етничким групама како би се формирала једна таква сложена институција на Косову као што је војска. Пре свега, због конфликата који су постојали током рата“, наводи он.
По његовим речима, чињеница је да је у току покушај да се та војска направи само уз гласове — албанских странака.
„Уколико до тога дође, то ће бити мајоризација осталих етничких мањина, и то ће бити врло погрешна порука коју Косово шаље. Посебна тема је колико то може да утиче на регионалну безбедност. Ово је врло негативан пут, ако се Албанци одлуче да променом закона и устава формирају војску, и да то сами ураде“, наводи Стојановић.
Он мисли да НАТО, између осталог, даје подршку косовским Албанцима, јер у томе види потребу да обезбеди себи ново „топовско месо“ за ратове.
„Њима требају разне војске које су партнери НАТО-а и које би слали у кризна подручја, јер слање војника који потичу из држава или такозваних држава, а које су, да кажем, недемократске, корисно је за њих. Друге озбиљне државе своје војнике у такве походе шаљу много теже, јер пролазе дубља друштвена испитивања“, верује Стојановић.
Предајући нацрт закона за будућу војску Косова, Тачи је рекао да је то његова иницијатива за унапређење улоге и обавезе безбедносних снага Косова што је неопходно у заштити суверенитета и територијалног интегритета, као и очувања мира и заштите државних интереса републике Косова.
Извор: rs.sputniknews.com
