Политички аналитичар из берлинског Савета за политику демократизације Бодо Вебер каже да ЕУ мора да изврши притисак на Србију да се дистанцира од Додика.
Оног дана када се званични Београд, а под притиском ЕУ, јавно дистанцира од деструктивне политике председника Републике Српске Милорада Додика, то ће бити крај „једнопартијског режима у РС и почетак озбиљних прилика за демократски развој и просперитет у БиХ, казао је Вебер.
Он је у интервјуу за загребачки портал Индеx.хр казао, одговарајући на питање како види актуелну политику Србије према БиХ, да ЕУ треба да изврши већи притисак, а не да слуша тврдње председника Србије Александра Вучића да не може да контролише Додика.
Према његовим речима, у време председника Бориса Тадића, званична политика Србије злоупотребила је БиХ и РС за домаће политичке циљеве, чиме је подржала „деструктивну политику Милорада Додика, деструктивну за БиХ у целини, али и за већину грађана Републике Српске“.
– Када је 2012. године Александар Вучић ступио на политичку сцену Србије као владар, прво се чинило да он има умеренију билатералну политику према БиХ, делом и због тога што му Додик политички не треба. Нажалост, у задњих неколико година, чини се да је потпуно нестала та првобитна разлика политике према БиХ и РС у односу на његовог претходника. То је политика подршке Додика за домаћу политичку употребу, с једном причом за западне савезнике и другом на домаћем терену – тврди Вебер.
Говорећи о утицају Русије, Турске и других земаља које нису чланице ЕУ на Западни Балкан, он је оценио да растући утицај Русије на Балкану није резултат некакве политичке снаге Русије, него производ слабости политике ЕУ и САД на Западном Балкану.
– Русија, која нема некакав стратешки интерес на Балкану, једноставно лако искоришћава политички вакуум који је Запад оставио иза себе у региону, да повећа свој глобални утицај путем улоге реметилачког фактора – рекао је Вебер.
Он је казао и да је Савет за политику демократизације још пре неколико година упозорио на „деструктиван политички утицај Путинове Русије на Западни Балкан“, тако што је у документу из 2014. године говорио о утицају кризе у Украјини на политику Запада према Западном Балкану.
– Ексклузивно смо објавили информацију да је непосредно после избијање кризе на Криму, Путин наговарао Милорада Додика да уђе у авантуру сецесије Републике Српске – те да га је у том подухвату зауставио тадашњи премијер Србије Александар Вучић, који је одбио да му пружити подршку Србије. Тада та експлозивна вест, потврђена од Вучића према више западних дипломата, никога није занимала, ниједан западни медиј није је пренео – рекао је Вебер.
Он је додао и да је од прошле године, када се председник Европске комисије Жан Клод Јункер изненада посетио Западног Балкана и то оправдао великом претњом Европи због деловања трећих актера, та игнорација према улози Русије нагло прешла у „својеврсну хистерију“.
Извор: Тањуг
