Пише: Томислав Кресовић
Завера ћутања и додворавање власти Србије Западу
У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову околину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије.
Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујуи , америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.
Он је успео да добије Кантеов извештај од свог извора у УНЕП-у и 17. јуна 1999. објави његове делове у женевском дневнику “Куријеу” (Ле Цоурриер) под насловом “Скривен алармантни извештај о последицама бомбардовања Југославије: Отрови које УН неће да виде”.
Роберт Парсонс” сведочи о томе како су се у канцеларијама Уједињених Нација, у атмосфери унутрашњег раздора, ценузирисали и “фризирали” извештаји о здравственим последицама употребе оружја са ОУ на Балкану.
После 12 дана боравка у још бомбардованој СР Југославији, у мају 1999, где је био са мисијама других агенција из система УН, Бакари Канте је УНЕП-у поднео извештај који говори о еколошком ужасу: атмосфера и тло у бившој СР Југославији трајно су загађени отровним материјама због бомбрадовања индустријско-хемијских комплекса и због употребе оружја са осиромашеним уранијумом.
Извештај је категоричан у оцени да ће наредне генерације које живе на бомбрадованом тлу патити од канцерогених обољења, леукемије, биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.
У извештају Бакари Кантеа пише да су због бомбардовања природу у СР Југославији загадиле отровне супстанце међу којима су најопаснији полихлоробифенили (ПЦБ), висококанцерогени и одговорни за имунолошке болести. У извештају се наглашава да је један литар полихлоробифенила довољан да се загади милијарда литара воде.
Роберт Парсон каже да су се већ у фебруару 2000. године подаци холандске владе у главним цртама подударали са подацима америчке невладине организације МТП (Милитарy Тоxиц Пројецт). МТП је наиме у јануару 2000. године тражила од владе САД да скине ознаку тајности са досијеа о употреби ОУ на Косову.
МТП је добила досије 30. јануара 2000. године и на основу њега, ова НВО је израчунала да је на Косово бачено 9,45 тона нуклеарног отпада. Првобитној верзији извештаја који је поднела Балканска радна група (БТФ), у завршном поглављу дугом 72 странице “одсечено” је 70 страница. Тај део објављен је накнадно на Интернету али је требало знати пронаћи га.
Требало је наћи сајт УНЕП-а, затим Балкан Таск Форце, а онда још две одреднице да би се дошло до тих 70 исечених страница које су објављене као анекс. Они који су читали званични извештај нису могли да знају да постоји део који недостаје и који је у анексу – објашњава Роберт Парсонс.
– Мислећи да га не чујем и не разумем рекао је на немачком свом сараднику: “Али они ми не верују.” Узвратио сам на немачком: “Наравно да вам не верујем. Лажете!” – додаје амерички новинар.
Парсонсов текст објављен у женевском “Куријеу” очигледно је изнервирао генералног директора УНЕП-а Клауса Топфера, али већих последица није било. Извештај Бакари Кантеа у целини је цензурисан и никада се није појавио на званичној интернет презентацији УН као да није ни постојао.
УНЕП је затим у јесен 1999. године основао Балканску радну групу – БТФ (Балканс Таск Форце) чији је задатак био да изради “дефинитивни извештај” о еколошким последицама бомбардовања. На чело ове групе именован је Пека Хависто, бивши фински министар екологије.
Роберт Парсонс каже да су и у случају овог другог извештаја радиле цензорске маказе. – Овај други извештај такође је преправљао Роберт Бисе (Роберт Бишет), портпарол и десна рука Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а – тврди Роберт Парсонс.
Тек после великог притиска јавности Американци признали да је муниција пуњена “прљавим” уранијумом, најопаснијим по људе и околину.
Кад је дошао на чело Балканске радне групе (БТФ), која је имала задатак да направи нови извештај о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом током 1999.Те године, Пека Хаависто је довео још два Финца, Хенрика Слотеа и Пасиа Ринеа.– Била је то заиста изванредна екипа која је схватила суштину ситуације у којој се нашла, а која може да се сведе на следеће: док су они желели да објаве истину, НАТО је хтео да је сакрије. Кад год су покушали нешто да истраже, нашли су на мети НАТО-а. УНЕП је дакле био под војним притисцима.
Опасно чутање српских влада од 2000 године !?
Зашто су све владе СРЈ и Србије од 2000 године до данас биле у „завери ћутања“ око учинка НАТо агресије на Србијом уз употребу муниције са осиромашеним уранијумом.
Било је потребно додворити се Западу,ЕУ И САД али и НАТО на путу Србије ка ЕУ.Ни једна влада Србије од 2000 године до данас се не ослобађа одговорности за ћутање пред сопственом и међународном јавношћу због злочиначке мисиеј САД И НАТО.
Тек недавно Председник Србије Александар Вучић каже “ Нисам никада сасвим веровао у све терорије о осиромашеном уранијуму, да су за све криви они који су нас бомбардовали, али данас у разговору са лекарима, иако су разлози мултифакторијални, свакако један од разлога за обољења је осиромашени уранијум, јавља се код деце чији су родитељи око деведесетог годишта.
Да ли ћемо успети да докажемо то или не – не знам, јер је доста завршило у Ибру, Дунаву или Црном мору. Сви лекари мисле да је то оставило значајне последице. То је злочин без преседана“,Председник Србије је имао неке информације и када је био министар одбране,председник владе али као члан владе Мирка Маријановића 1998- 2000 година.
Територија Србије, али и Балкана је контаминирана не само у току НАТО бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, већ и све време заливских ратова почевши од 1990. године, када је он први пут употребљен.
А употребљено је више од 3.000 тона осиромашеног уранијума од чега око 15 тона у Србији, Црној Гори и БиХ, где је у испаљеним нуклеарним пројектилима било близу шест тона уранијума 235. То је довољно за конструкцију близу 170 реплика нуклеарне бомбе која је бачена на Хирошиму и која је садржала 35 килограма уранијума 235.
Итанијани проговорили?
Италијански војници, који су били у мисијама КФОР-а 1999. – желе да покажу да постоји веза између муниције коју је НАТО користио, њиховог боравка на Косову и болести коју имају.
До данас је умрло 300 италијанских војника, 4.000 је болесно, а основали су и друштво жртава осиромашеног уранијума на челу са бившим пилотом Домиником Леђером.
Истражна комисија италијанског парламента објавила у фебруару 2018 године закључак у којем се наводи да „постоји јасна веза између излагања осиромашеном уранијуму и оболевања од најтежих болести италијанских војника који су били у мисијама на Косову, у Босни, Ираку и Авганистану“.
Италији су, иначе, већ донете 43 пресуде којима се налаже исплаћивање одштете италијанским војницима који су учествовали у мировним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама, а потом се разболели или преминули од последица изложености осиромашеном уранијуму.
Тринаест таквих пресуда је постало правоснажно и оболели војници или породице преминулих добили су милионске одштете. За 78 дана акције ’’Милосрдни анђео’’ гађано је 112 локација у СРЈ и изручено између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума. Највише бомби пало је на Косову и Метохију.
Геноцид над Србијом- Све се знало већ 2001 године?
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др МИлан Јовановић- Баут“ 2013 године показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома повећан за 110 одсто, док је број умрих од ових болести повећан за 180 одсто.
Проф. др Слободан Чикарић, председник Друштва за борбу против рака Србије и једини стручњак који је одмах после бомбардовања упозорио на последице деловања осиромашеног уранијума на здравље људи и животну околинуПроф. др Слободан Чикарић рекао је тада да је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума или, претворено у јединице за радиоактивност, 18.600 бекерела по становнику Србије, укључујући и становнике КиМ.
– Дозвољена годишња количина је само 80 бекерела. Кад и најмања количина радиоактивних честица стигне у крвоток човека, тада може да изазове појаву рака – навео је он.
Кренула је кампања у Србији која није одмах добила и подршку владе Србије . Србија је после бомбардовања 1999. вечно затрована осиромашеним уранијумом, а држава мора да оформи комисију која ће то доказати и тужити НАТО пакт, каже за Информер проф. др Даница Грујичић, наш еминентни неурохирург.
Она открива да се осиромашени уранијум тек распада после 4,5 милијарди година, што значи да су нам земља и храна довека контаминирани и да нас тек чека епидемија карцинома.
Према њеним речима, Србија се никад неће опоравити од дејства осиромашеног уранијума, а најтеже последице нам тек предстоје.
НАТО авијација у налетима, приликом бацања бомби са осиромашеним уранијумом, за 78 дана потрошила кисеоника колико цела Србија не би за 50 година!
Сасвим је јасно да је НАТО имао намеру да почини геноцид у Србији, и то им је и успело ако погледамо и медицинске и еколошке податке – додаје проф. др Грујичић.
Извор: Видовдан
