Иако вас ниједном речју нисам поменуо у завршној речи, у делу у коме сам анализирао изведене доказе и исказ сведока Чедомира Јовановића, имао сам прилику да на сајту листа Данас прочитам ваше саопштење у коме се злонамерно износе неистине.
У анализи неспорних доказа и чињеница ја сам изнео чињенице о господину Чедомиру Јовановићу које су изведене као докази у поступку, без икакве намере да вређам госн. Јовановића, а понајмање да га нападам нити да се бавим њим ван доказног поступка. Њега одсликавају неспорне чињенице, докази и сведоци изведени пред судом.
У том смислу напомињем: да никада нисам бранио ниједног члана мафије, да нико никада, па ни тужилац, није окарактерисао побуну Јединице за специјалне операције као увод у убиство премијера Ђинђића, потпуковник безбедности Лечић, кога ја браним, никада није осуђиван и никада није довођен у везу са било којом мафијом, исти је послат у јединицу у Кули по наређењу тадашњег начелника Државне безбедности да би довео тадашњег команданта код начелника. Никада нисам бранио Милорада Улемека Легију нити било кога од лица које ви наводите у тексту.
Господине Јовановићу, алијас ЛДП, познато је да ја о Вама и о Улемеку мислим све најгоре, иако га, за разлику од Вас, никада лично нисам упознао нити са њим разговарао. Какви сте Ви били са њим најречитије говори догађај из ходника суднице, када Вас је Легијина жена пребила ташном. Надам се да се сећате шта Вам је том приликом рекла, а ако се не сећате, подсетићу Вас другом приликом. Вас сам упознао јер сам Вам био бесплатни адвокат 2000. године и знам шта сте имали и ко сте били. Такође, знам и у којим приватизацијама сте учествовали и на који начин. Признаћете ипак је мало смешно да Ви оптужујете о крвавом новцу и о Вашим пријатељима.
Ја сам, поштована господо, био на супротној страни, као неко ко је хапсио криминални клан, а у судском поступку заступао оштећене против њих, што је такође општепознато. Ја их нисам посећивао у затвору са тортама, чекао на аеродрому, одлазио у Шилерову. Док сам ја био министар, ти из Шилерове нису имали обезбеђења, нити су могли да ислеђују друге криминалце, па тако пребијене да их остављају поред пута.
Такође никада нисам бранио ни заступао Војислава Коштуницу, нити сам теоретичар трећег метка, јер сам у тај предмет укључен у својству пуномоћника оштећених осам месеци после изјава свих сведока из Зорановог окружења.
Дакле, ја јесам тражио од сведока да кажу истину и да не попусте под притисцима да промене исказ, како је то одговарало неким бившим Зорановим пријатељима. Општепозната околност је да сам управо ја, као министар, покренуо поступке за откривање убица Ивана Стамболића, Славка Ћурувије, Ибарску магистралу и многе друге и да у тим судским предметима ни у ком својству нисам учествовао.
Подсетићу вас господо да сам, згрожен активностима вашег председника и неколицине сецикеса, петог октобра 2002. године јавно поднео оставку и напустио министарство након притисака вашег штићеника на судије и тужиоце да челници Земунског клана буду пуштени из притвора. У тој оставци је написано све што је касније, на жалост Србије, утврђено судским пресудама. На жалост вашег председника, има доста доказа и сведока који убице ових људи, па и премијера, доводе у везу управо са г. Јовановићем.
Тврдите, господо, да протест испред Сава центра из 2001. године има везе са атентатом на премијера 2003. године. Тим пре ми није јасно ваше становиште о моралној громади која је дресиране штеточине из пре петооктобарских догађаја пустила из затвора и на тај начин омогућила да до атентата дође. Вероватно је то учинио зато што су делили исте хумане вредности.
Господин Јовановић добро зна колико је викао и зашто, када смо у полицији објавили Белу књигу криминала у Србији. Није господин Јовановић у сукобу са мном, већ са стварношћу и не треба њему обезбеђење зато што је чист, већ зато што су му, како сам каже, руке прљаве. Такође је нетачно да је Земунски клан покушао некога да убије три пута. Таква прича о политичкој жртви Чедомира Јовановића се више никоме не може продати.
Поштована ЛДП господо, тешко ми је да схватим зашто се ви браните кад о вама реч нисам рекао, осим ако и код Вас не важи девиза француског краља „странка то сам ЈА“. Тешко ми је да схватим како сте могли да постанете, што клинци кажу, пара опозицијска странка, за колико, се баш толико, слажете са људима оснивачима, који су у пролеће 2003. године изговарали грозоте типа „И Тито је пред смрт имао проблема с ногом“, са Зорановим политичким противницима који су прелепљивали његово име у Булевару Зорана Ђинђића налепницама са именом Улица Ратка Младића, са странкама чији су чланови палили амбасаде по Београду и са политичком странком којој је колевка странка која је пак заједнички именитељ свих осуђених у поступку за убиство премијера Ђинђића.
Чудим се како је могуће једном броју честитих и паметних људи у ЛДП-у продати лаж у сопственој величини упркос ноторним чињеницама.
На крају, да појасним, ја немам намеру да учествујем у даљој преписци са вама у „увесељивању збуњених“ за рачун власти, али исто тако нећу дозволити изношење лажних оптужби, јер нисмо баш сви из демократског блока криви за апатију гласача, за садашњу власт и бекство најобразованијих из земље.
Извор: Данас
