Недавно објављивање књиге сабраних текстова Ноама Чомског о Југославији изазвало је талас негодовања на друштвеним мрежама међу заступницима милитарног, ”хуманитарног” интервенционизма.
Катастрофалне империјалистичке војне интервенције у Ираку, Либији и Сирији потпуно су демаскирале реторику људскоправашких војних агресија и показале да оне само доводе до општег колапса и трагедије за обичне грађане.
Последње уточиште које је остало заступницима војних интервенција је њихова митолошка, холивудска интерпретација догађаја у Југославији где лоши момци (бад гуyс) Срби могу бити заустављени само НАТО бомбардовањем.
Најчешће се рат у Босни употребљава као аргумент у прилог војних интервенција на Блиском Истоку а поклич ”Никад више Сребреница” постао је ратнохушкачки поклич америчке војне и обавештајне пропагандне медијске машинерије.
Отуда је Чомскијева анализа улоге Немачке у покретању рата у Хрватској и улога Сједињених Америчких Држава у покретању рата у Босни стални трн у оку империјалистичких агентура – оних које у Ираку проналазе непостојеће оружје за масовно уништење а у Сирији лажирају нападе хемијским наоружањем.
Лицемерство присутно у западњачким медијима огледа се у непрестаном згражавању над злочинима који су се десили у рату, жалопојкама што НАТО није агресивније деловао на њиховом спречавању, али никада се не говори о непрестаној империјалистичкој подршци ратоборним националистима и сепаратистима на свим странама – Алији Изетбеговићу, муслиманском фундаменталисти који је у Југославији почетком осамдесетих робијао због свог верског мрачњаштва, и Фрањи Туђману, који је на власт у Хрватску дошао на таласу обновљеног усташког сентимента.
Чомскијева анализа у потпуној је супротности са пропагандном стереотипизацијом рата у Босни, стереотипизацијом коју проводе интелектуалци у служби милитарног хуманизма као што су Бернар-Анри Леви и Марко Атила Хоаре.
Уместо да се бави јаловим згражавањем над ратним злочинима који су се догађали током рата, Чомски говори о империјалистичким интересима који су подстицали сецесију југословенских република и довели до почетка рата.
У западним медијима уврежен је став да је Запад крив зато што није интервенисао да спречи убиства у Сребреници али ретко кад се може чути критика, коју Чомски износи, да је Запад уствари својим интервенцијама допринео почетку рата тако што је саботирао мировни споразум између сукобљених страна.
Рат у Босни почео је управо услед америчког наговора муслиманске стране да повуче свој потпис са Лисабонског мировног споразума (Карингтон-Кутиљеров мировни план) и једнострано прогласи независност. Чомски није једини који о томе говори, већ постоји низ озбиљних оптужби на рачун америчке администрације.
Посебно бих издвојио прецизно артикулисана сведочења канадског амбасадора у Југославији Џејмса Бисета, као и канадског генерала Луиса Мекензија, главног команданта УН снага за сектор Сарајево у време рата, које се може погледати на овом снимку:
Књига Југославија – мир, рат и распад (Yугославиа – Пеаце, Wар, анд Диссолутион) подељена је у три поглавља. Први део бави се владавином Јосипа Броза, самоуправним социјализмом и југословенским дисидентима. Други део односи се на кризу из касних осамдесетих и раних деведесетих.
У овом поглављу Чомски се бави широм позадином југословенске кризе, процесом распада државе и ратовима у Хрватској и Босни. Трећи део књиге бави се питањем Косова и Метохије, догађајима који су довели до НАТО бомбардовања и догађајима по његовом окончању.
Предговор књизи написао је Андреј Грубачић а поглавља су пропраћена коментарима приређивача ове књиге Давора Џалта. Издавач књиге је ПМ пресс, независна левичарска издавачка кућа, на чијем сајту се може купити књига.
Озбиљну анализу догађаја у Југославији док су се још одигравали могао је имати само неко са озбиљним политичким искуством какво има Ноам Чомски. Његови списи су непроцењиво штиво за сваког ко жели да разуме империјалистичке геостратешке интересе и методе помоћу којих се они спроводе.
Његов рад је такође сведочанство о поражавајућем моралном паду мноштва ратнохушкачких интелектуалаца, медија и новинара који под маском хуманитаризма заједно са војном машинеријом и обавештајним агентурама животе обичних људи претварају у пакао.
Извор: Миленко Срећковић / Milenkosreckovic.com
