Игуман Данило (Јокић) је у месецу марту 2003. године забележио како је Свети Василије исцелио од страха парализовану девојчицу Милицу са Пала:
У месецу марту 2003. године, око подне, нека два човека су, одоздо са паркиралишта, уза степенице, донели на рукама девојчицу која је неутешно плакала. Била је то Милица Тодоровић са Пала, из Републике Српске.
Питао сам их шта јој је, а они су ми рекли да је она пала на скијању.
На питање зашто не иде сама већ је носе, рекоше ми да су јој ноге одузете. Пала је док се скијала. Није ништа сломила, нити се уопште ударила, већ је изгубила правац на стази и појурила према неком дрвећу, али се некако снашла и стала, уз лаки пад на бок. Међутим, од страха се шокирала и одузеле јој се ноге, тако су рекли лекари у Бања Луци.
Још су јој рекли да је шок био тако снажан да су јој неке ћелије у мозгу потпуно оштећене (центар за ноге) и да нема више наде да ће икада проходати!
Било је жалосно видјети када су је носили уз степенице према Светитељу. Плач њен и њене мајке је био потресан. Милица је једино дете у својих родитеља.
Прочитао сам Акатист Светом Василију и помазао Милицу уљем из кандила које гори изнад Светитељеве главе (чело, руке и ноге).
Њима сам рекао: „Само се молите Богу и Светом Василију и све ће бити у реду.”
Осетио сам у духу то што сам им рекао. Други дан после молитве увече, зове ме Миличина мајка и каже да је Милица проходала.
Милица се касније удала и сада има дивно дете, здраву ћерку.
Извор: Србија јавља
