Европска цивилизација води порекло са Ђердапа, потврдиле су ДНК анализе у оквиру великог светског пројекта о пореклу становништва.
Чак 117 истраживача из 80 светских институција, до Харварда до Института „Mакс Планк“ дошло је до резултата кључних за разумевање механизма најстаријих генетских мешања становништва између староседелаца на подручју Ђердапа и придошлица из Анадолије.
„Светски стручњаци сматрају да је реч о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе“, каже Драгана Антоновић са Археолошког института у Београду и наводи да је студија донела нове и изненађујуће закључке користећи управо податке с локалитета Лепенски вир, Власац и Ајман.
Она подсећа да су на подручју Ђердапа археолошка ископавања обављена још 1964. до 1970, а затим од 1980. до 1984. и да су она представљала највећу прекретницу у српској археологији, те да је у том тренутку то био највећи истраживачки пројекат у Европи.
„Због изградње хидроелектране ископавања су морала да се изведу у кратком року, па није било времена да се обави детаљна анализа, због чега је то остављено данашњим археолозима“, каже Антоновићева, која је с археолозима Душаном Богдановићем с Колумбије и Андрејем Старовићем из Народног музеја у оквиру тог посла укључена у пројекат „Геномско истраживање југоисточне Европе“.
Они су имали задатак да испитају податке о условима у којима су нађени скелети који потичу с краја мезолита и почетка неолита.
„Управо у то време с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере и то на важним налазиштима српског Подунавља — у Лепенском виру, Падини и Власцу — неолитске придошлице из Анадолије мешају се са староседеоцима у Ђердапу“, објашњава Антоновићева и наводи да су зато ДНК анализа и њени резултати објављени у часопису „Нејчр“ нуде праве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије с територије Србије.
Осим тога, додаје, ти резултати дају драгоцене информације о изгледу, навикама, исхрани праисторијских људи.
Она подсећа и да су истраживања на Ђердапу шездесетих година прошлог века кулминирала 1967. када су откривени низови кућа и најстарије монументалне камене скулптуре, те да је друга велика кампања ископавања уследила осамдесетих, када су трагови праисторијских култура откривени на више локалитета.
Оба истраживања, напомиње, била су мултидисциплинарна, у њима су откривени многи скелети људи који су ту живели, а који су данас предмет нових истраживања у оквиру пројекта „Геномска историја југоисточне Европе“.
А та су истраживања довела до сазнања да су најстарија генетска мешања становништва била управо на нашем простору.
Како објашњава Антоновићева, становништво Лепенског вира чинили су углавном ловци-сакупљачи, који су још правили многе употребне предмете, градили куће с чврстим подовима, а који су се затим мешали с придошлицама из Анадолије, који су изгледали сасвим другачије, познавали су пољопривреду, имали прве житарице и са собом водили стоку.
Извор: Новости
