Изненадна посета Зорана Ђинђића Америци у мају 2002. године запечатила је судбину српског премијера, који је убијен у атентату годину дана касније.
Како сазнаје Српски Телеграф а то су им и потврдили Ђинђићеви блиски сарадници из тог времена, њему је у САД испостављена листа од шест захтева, за коју је одмах по изласку са састанка у Вашингтону прокоментарисао: „Ја ово нећу преживети“.
Према речима саговорника, који је у то време боравио у нашој дипломатској мисији у САД, Ђинђић је у Вашингтон допутовао са невеликом делегацијом, у којој је од министара био само шеф дипломатије Горан Свилановић. Састанци су били на највишем нивоу, па их је тако примио Колин Пауел, тада државни секретар САД, у хијерархији фактички први иза председника Џорџа Буша.
– Американци нису званично дали Зорану листу захтева, али је он са састанка изашао са папиром на ком је руком исписао све што је Пауел тражио од њега. Од сарадње са Хагом, која је означена као приоритет свих приоритета, уз задате кратке рокове да се реализује, па надаље. Било их је шест – открива саговорник.
Ова сазнања потврђује и Небојша Човић, један од лидера ДОС, тадашњи заменик председника Владе и један од најближих Ђинђићевих сарадника.
– То је било у мају 2002, значи мање од годину дана пре атентата. Он се из Вашингтона вратио потресен и одмах је заказан хитан колегијум одређених чланова Владе. Рекао је да су му наметнули нове захтеве, да сада по томе морамо да направимо нешто налик стратегији наше државе, у смислу како ћемо даље радити. Издвојио је један од захтева као посебно тежак и значајан и тада је изнео мишљење да ћемо око тог захтева имати посебан проблем – сећа се Човић.
Како каже, видело се да све то Ђинђића баш мучи.
– Он је дословце на том колегијуму рекао: „Хаг нам је сад трн у оку, терају нас да то решавамо, а народ ми то неће опростити“. Извадио је неки папир који је донео из Америке, на ком је записао те захтеве, и кренули смо редом да анализирамо. Тада је рекао и да је решавање косовског питања све ближе. Због тога смо, на моје инсистирање, одржали низ састанака са Добрицом Ћосићем и направили на неки начин заокрет – наводи Небојша Човић, набрајајући по сећању остале ставке са Ђинђићевог папира:
– Осим тог Хага и страховитог притиска, Косова које смо морали да решавамо, записао је и интеграције и приближавање ЕУ као правац у ком би требало да иде Србија. Истакао је и да мора да се подигне ниво владавине права у земљи, јачање невладиног сектора, затим побољшање сектора правосуђа и хватање укоштац са корупцијом.
Тадашњи министар трговине и близак Ђинђићев сарадник Слободан Милосављевић каже да се добро сећа очаја у који је овај запао после те посете:
– Знали смо добро да је Хаг била наша обавеза. Њега је много више мучило питање Косова и био му је изазов да га реши. Био је оптимиста све до краја 2001, уздао се у пријатеље са запада, а управо га је та посета Америци довела до отрежњења. Тада смо сви постали свесни реалности и да то што смо сменили Милошевића није довољно.
Тада нисмо имали амбасадора
Дугогодишњи амбасадор СРЈ у САД Иван Вујачић је рекао да о посети не зна ништа јер је на дужност ступио у октобру 2002. године.
– Годину дана по одласку Милана Ст. Протића, у августу 2001, нисмо имали амбасадора у САД, већ је ту дужност обављао Иван Живковић као отправник послова. Он је био тамо у време Ђинђићеве посете, али је у међувремену преминуо – каже Вујачић.
ЂИНЂИЋЕВ ПАПИР (Захтеви које је добио у САД)
1. Сарадња с Хагом мора да буде приоритет свих приоритета. За то предвиђени изузетно кратки рокови
2. Решавање косовског питања без имало попуста према српским интересима
3. Оснаживање невладиног сектора, држава мора да преузме финансирање НВО
4. Хватање укоштац с корупцијом, хапшење чак и неких људи из Ђинђићевог окружења, првобораца 5. октобра
5. Приближавање ЕУ, потпуно усаглашавање са законима Уније, без обзира колико то економски коштало Србију
6. Потпуна реформа правосуђа уз консултације са западним „менторима“
Тома Фила, Милошевићев адвокат
– Ђинђић и министри нису били довољно свесни озбиљности хашког и косовског питања. Они су мислили да ће Европа после пада Милошевића да уради све да би нас што пре примили у ЕУ. Међутим, проблем је настао онда када су почели да разумеју ствари и схватају да су злоупотребљени.
Извор: Српски Телеграф
