Многи се питају зашто су ови инсекти толико агресивни
Цела Србија прича о серији напада стршљена (или стршљенова, свеједно) на људе, широм наше лепе домовине.
Иако је најстреснија ситуација на југу Србије (у Куршумлији се за два месеца 240 људи пријавило лекару због уједа ових инсеката), и у осталим деловима земље примећена је појачана агресивност ових буба.
Медији су пренели и да је једну старију жену за главу у рамена ујело више од 100 стршљена, и она је била у критичном стању.
Како су рекли лекари, приметили су да су алергијске реакције на ујед стршљена, као и токсичне, далеко изражајније у односу на раније периоде, те да је број пацијената алармантан.
Иначе, агресија стршљена није ограничена само на Србију: у свету стршљени сваке године убију стотине људи, што је углавном последица анафилактичног шока.
А ако сте се питали шта то чини стршљене посебно агресивним баш лети, одговор је прилично логичан, ако познајете ствари.
Занимљива ствар, њихова агресија, баш као и код људи, има везе са њиховим породицама.
Наиме, стршљени су друштвени инсекти, и живе у колонијама, а услов и оруђе њиховог опстанка на планети је навика да за добро колоније раде све што је потребно.
Оно што мало људи зна, међутим, је да стршљени морају да почну са изградњом своје колоније сваке године – испочетка.
У пролеће, млада краљица се буди из зимског сна, и гради ново гнездо од делова коре дрвета и сопствене пљувачке. Њен рад се наставља све док не одгоји прву генерацију ћерки-радница, које затим преузимају бригу о одгоју следеће “туре” јаја, ларви и лутки. А колонија стршљена може да нарасте до 1.000 јединки.
Дакле, стршљена има много, а разлог што их не примећујемо су – ларве. Оне захтевају много протеина за своја тела, пошто фактички морају сами да се трансформишу из једног облика у други (ларва-лутка-одрасла јединка) користећи само протеине које добијају из исхране.
Одрасли стршљени зато стално лове друге инсекте и обезбеђују ове протеине, како би следећи нараштај добио оно што му је потребно.
Стршљени лове гусенице, пчеле, осе, зрикавце, муве и све остало што лети или гамиже. Одрасли инсекти затим жваћу делове убијених буба и других животиња и од њих праве “протеински шејк” за своје младе.
Пошто мали стршљени имају невероватан апетит, а одрасли раде све за њих, они једва стижу да се сами прехране – срчући нектар.
Све до средине лета, већина несрећних сусрета људи и стршљена дешава се јер људи узнемире колонију. Ако се осете угроженим, они ће да бране своје гнездо, и не само то – јуриће онога ко их је угрозио ако треба и стотинама метара. Пошто имају дугачку и глатку жаоку, један исти стршљен може да вас убоде више пута, чинећи га много опаснијим од, рецимо, пчела.
Најважнија промена се дешава када краљица положи последњу серију јаја, која су предодређена да постану краљице и краљеви (ови стршљени су плодни, за разлику од радница, које су се досад рађале), и да једном формирају сопствену колонију.
Када ове плодне јединке напусте гнездо, током лета, њихови неплодни браћа и сестре не морају више да бране колонију и скупљају храну за ларве. Они сада брину само о томе како да се нахране, и да се одбране – и ова промена се дешава у августу и септембру.
Одрасле јединке тада јуре све што у себи има шећер – сокове, сладоледе, воће – и ту често знају да буду агресивни, па и према људима који ту храну држе.
Стршљени који вас нападају због сладоледа – звучи самоубилачки, зар не? Ипак сте ви људско биће, и једним ударцем можете да убијете ову бубу, ма колико она била опасна. Али њима је свеједно – ионако ће до краја новембра сви поумирати, од хладноће и старости (једини који преживе зиму су нове краљице и краљеви стршљена који ће на пролеће започети нови циклус).
Ако вам треба савет за избегавање сусрета са жаоком стршљена – ево два: не користите цветне парфеме и не машите рукама као луди кад видите стршљена.
Ево још два: кад идете у природу, храну, поготово слаткише, држите у затвореним посудама, а увек будите спремни да трчите брзо, ако вас нападне више стршљена одједном.
Извор: Еспресо.рс/Slate.com
