Улице града налазе се под будним оком камере, вожња жутом траком, без везаног појаса или брзином већом макар 1 км/х од дозвољеног, али и рушење јавног реда и мира или кршење комуналног реда довешће до тога да се против несавесне особе покрене прекршајни поступак.
Возачи често праве прекршаје, држава их, углавном с правом кажњава, али многи од њих не знају да њихова САОБРАЋАЈНА КАЗНА МОЖЕ ДА ЗАСТАРИ. И да за застару постоје два рока – од годину дана и две године. Када се зна да саобраћајне казне нису занемарљиве, али и друге казне осим саобраћајних, па се тако бука, употреба пиротехнике, неочишћен простор испред улаза или непрописно паркирање могу санкционисати новчаном сумом која достиже и до 150.000 динара, неопходно је да грађане упутимо и у њихова права.
Једно од њих, а врло вероватно и најважније за наше читаоце, јесте да укажемо на то да, пре него што се на позив МУП-а изјасне о казни у предистражном поступку, или да се изјасне о већ покренутом поступку на позив суда, сазнају да ли је случај застарео и по којој основи. Статистика показује да чак две трећине прекршаја у Србији поједе прашина, те у том случају окривљени не сноси било каву одговорност. Адвокат Маја Орловић објашњава за Телеграф да постоје релативна и апсолутна застарелост.
– Апсолутна застарелост наступа за две године, а почиње да се рачуна се од дана извршења прекршаја, што значи да апсолутна застара наступа на дан када је извршен прекршај. Ако је извршен 31.01.2018. године, апсолутна застара наступа 31.01.2020. године. Застаревање се прекида сваком процесном радњом суда која се предузима ради вођења прекршајног поступка. Од тад тече релативна застара, која се рачуна од последње радње надлежног суда која је предузета ради вођења прекршајног поступка.
– То значи да било какаво упућивање нпр. позива окривљеном, захтев надлежној полицијског станици да се утврди тачна адреса окривљеног, захтев надлежној полицијској станици за довођење окривљеног итд. прекида релативно застаревање. То практично значи да ако од дана покретања прекршајног поступка па до првог позива окривљеном прође више од годину дана, то је релативна застара – објаснила је Орловићева.
У том случају, прекршилац који сматра да је наступила релативна застарелост треба да истакне приговор наступања релативне застарелости суду, може и усменим и писаним путем.
– Такође треба нагласити да постоји и застарелост извршења казнене мере, где такође апсолутна застара наступа после две године, а релативна после годину дана. Па тако уколико од правоснажности пресуде до обавештења о забрани управљања возилом протекне више од једне године, извршење је застарело и такође осуђени треба да истакне приговор застарелости извршења казне суду – појаснила је адвокатица и нагласила да се ова тумачења не тичу само саобраћајних прекршаја, већ и јавног реда и мира, комуналних прекршаја итд.
Општи рок о застарелости Закона о прекршајима се једино не односи на области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, промета робе и услуга и ваздушног саобраћаја, када је потребно да прође од пет до десет година.
Овде можете прочитати више о законским могућностима застарелости и правним саветима за застарелост. На крају, пребрза вожња је једна од најучесталијих саобраћајних прекршаја.
Извор: Telegraf.rs