Потписивање правно-обавезујућег документа са Косовом подразумева промену Устава Србије, потврђују саговорници Радија Слободна Европа (РСЕ). Упркос томе, ни у Влади, ни у Канцеларији за Косово, ни у Скупштини Србије нема информација да се ико тиме бави.
Министарство правде, како је за РСЕ писмено саопштено, бави се уставним амандманима искључиво везаним за правосуђе. Из Владе Србије је за РСЕ речено да се нико променом Устава у вези са Косовом не бави, док је из Канцеларије за Косово одговор изостао.
По садашњем Уставу, Косово је део Србије а границе након 1999. године, од када институције државе Србије нису присутне на територији Косова, називају се административним. Свака промена изискује и промену Устава Србије.
Гордана Чомић, потпредседница скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство, каже да не зна да се нека институција или стручни тим бави уставним одредбама о Косову.
– То није тема ни у нашој домаћој јавности, ни у европској јавности, ни у местима где се одлучује, као што су Москва или Вашингтон. Устав и преамбула нигде и никоме нису тема – каже Чомић.
– Из Устава се мора избрисати Косово, ако се утврђују границе са Србијом – каже Богољуб Милосављевић, професор уставног права из Београда.
– Разграничење, у смислу признавања државне самосталности Косову, никако не би могло да се изведе без промене Устава. Најпре онај део у коме стоји да Република Србија има у свом саставу две аутономне покрајине Војводину и Косово и Метохију. И преамбула Устава би морала да претрпи промене, с обзиром да она ствара државним органима одређене обавезе у вези са Косовом и Метохијом – објашњава Милосављевић поступак.
Александар Вучић се, преузимајући председничку дужност у Скупштини Србије 31. маја 2017. године, заклео:
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.
Разграничење са Косовом, о коме говоре као о могућем решењу и председник Србије Александар Вучић и његови сарадници, подразумева утврђивање граница са Косовом. У члану 8 Устава се истиче да је територија Србије „јединствена и недељива“, а граница је „неповредива“.
– Утврђивање граница није део Устава. Оне се утврђују међународним уговорима и прецизирају се мешовитим комисијама ако нема већих спорова. И када се то утврди, када се тај споразум потврди, не само потписом Тачија и Вучића у Европској унији, него и верификацијом кроз Генералну Скупштину УН, то значи да више неће важити Резолуција УН 1244. Онда се мора приступити процесу демаркације. Демаркација је процедура која се не дефинише Уставом, она је међународним нормама дефинисана и више је техничка радња за владе Косова и Србије – објашњава Душан Јањић из Форума за етничке односе.
Поглавље 35 у приступним преговорима са ЕУ подразумева да се сва отворена питања између Косова и Србије дефинишу пре уласка у ЕУ, подсећа даље Милосављевић.
– И прихватање Србије да Косово добије столицу у УН-у подразумева да се не оспорава статус Косова као независне државе, што значи утврђивање међусобне границе – каже професор Милосављевић и износи пример када се од тог принципа одустало. Кипар је примљен у ЕУ иако има нерешене територијалне спорове. Део њене територије је под суверенитетом друге власти.
Ипак, професор Милосављевић се опрезно ограђује.
– Све то бисмо могли да знамо оног часа када будемо у стању да видимо такозвани правно-обавезујући акт, каква се решења предвиђају – да ли се ради о некаквом разграничењу по садашњој административној граници или се евентуално ради о некаквом мењању административне границе – закључује он.
Фото: Pixabay.com
Извор: Vestionline.com
