Србија ће сачинити попис имовине српских фирми у бившим републикама, како би могла да помогне предузећима у решавању тог питања
У том циљу, Републичка дирекција за имовину позвала је данас предузећа и јавне установе који су имали непокретну имовину на територији бивших југословенских република да им доставе податке и документацију о тој имовини, како би се формирао јединствен регистар њихове непокретне имовине.
Директор Дирекције Јован Воркапић каже да се позив односи на сва правна лица и предузећа, али и установе које су имале одмаралишта, локале, да доставе Дирекцији документацију која је сачувана.
– Питање имовине се решава између тих предузећа и држава сукцесора, најчешће је то држава Хрватска. Циљ је да се направи регистар како бисмо ми као држава могли да заузмемо став како да им помогнемо у решавању тих процеса – рекао је Воркапић за Тањуг.
У бившим републикама остало је много имовине српских предузећа, највише у Хрватској.
Последњих деценија судови у Хрватској одбијали су тужбене захтеве предузећа из Србије позивајући се на то да су преурањени и да је потребно закључити билатерални споразум којим би се разрадио Анекс Г.
– Упућују их на коришћење свих правних лекова, па све до Стразбура. То су скупи процеси и то је начин да се фирме обесхрабре у остваривању својих права – нагласио је Воркапић.
Уставни суд у Србији заузео је став да се Анекс Г директно примењује, што значи да се хрватским фирмама враћа имовина у Србији.
Бројни локали, али и друге непокретности већ су враћени Борову, Југопластици…
– Право приватне својине је неотуђиво право и то је став нашег Уставног суда.У Хрватској је преко ноћи донет закон којим је сва имовина преписана на Хрватску – нагласио је Воркапић.
Велики проблем представља и то што су фирме којима је имовина остала у бившим републикама отишле у стечај, приватизоване.
Процењује се да је вредност имовине предузећа из Србије у Хрватској око 1,8 милијарди евра.
У Хрватској имовину потражују гиганти бивше Југославије као што су Југобанка, Беобанка, НИС…
Што се тиче Словеније српска предузећа су остала уписана у земљишним књигама као власници непокретности, тако да се имовина тамо враћа готово без судских спорова
Извор: Tanjug
