Црногорска академија наука одустала од израде другог тома капиталног дела. Сматрају да неки изрази вређају мањинске народе
Иако Црногорска академија наука и уметности није донела формалну одлуку о обустављању рада на Рјечнику црногорског народног и књижевног језика, та прича је изгледа завршена. „Новостима“ је то незванично потврђено у врху Академије, уз „образложење“ да је главни разлог одустајања што Рјечника у плану и програму академије – нема!
Разлоге, по свему судећи, треба тражити у незадовољству Албанаца и Бошњака у Црној Гори. Јер, када је публикован први том уследиле су жестоке реакције њихових политичких представника који су тражили повлачење Рјечника и извињење ЦАНУ. Они су тврдили да објашњења појединих израза нису научно утемељена и дискриминишу и вређају мањинске народе, али и припаднике ислама у тој земљи. Објашњења израза „Албанац“, „албанизација“ и „албанизовати“ у Рјечнику за албанске политичаре су спорна и увредљива, јер се, како су оценили, третирају као да су „туђи, дивљи, као да нису аутохтони“.
За представнике Бошњака дискриминаторска и увредљива је дефиниција речи „Агарјанин“ као „муслиман“, „Турчин“, „неверник“, „безбожник“, речи „Алах“ као „бог у исламу“, дефиниција „абдеста“, етнонима „Бошњак“ као „припадника бошњачког народа, муслимана који живи у Босни и који је пореклом одатле“, без помена Црне Горе, те коришћење речи „потурица“ у многобројним примерима.
Скупштина Црне Горе усвојила је резолуцију о Рјечнику после чега је обустављена његова даља дистрибуција.
А први том овог дела који је пре две године на 500 страница објавила ЦАНУ, повучен је са листе пројеката те научне институције почетком ове године, што је био наговештај његовог тихог нестајања.
Чланица Савета за израду Рјечника професорка Божена Јелушић каже за „Новости“ да седница тог тела ниједном није сазвана, тако да она нема информацију шта се даље планира.
– Начелни мој предлог је био да се Рјечник уз конструктвне примедбе поново преради и настави са послом – каже Божена Јелушић. – Рјечник треба да буде политика ЦАНУ и њен план рада. Не знам да ли је он уопште у плану програма рада, ако није значи да је стављен на лед и да се на њему неће више радити, барем у догледно време, а ако јесте онда је питање модалитета.
Иначе, у првом тому Рјечника нашло се 12.018 речи, међу којима и 3.445 речи које припадају народном говору и одржавају црногорски менталитет. Дело је било поклон Академије обележавању десете годишњице обнове црногорске независности.
КРАЂА И ПРЕКРАЂА
Проф. др Јелица Стојановића са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу каже да је реч о пројекту са ненаучним и неутемељеним именом.
– Колико се сећам, било је предвиђено да се уради речник говора Црне Горе, подразумевало се, српског језика – каже Јелица Стојановић. – И грађа је деценијама сакупљана као грађа речника српског језика. На томе су радили, некад, водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе. Ово данас што се ради је крађа и прекрађа онога што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила, покушавајући да то подведу под ново име.
Фото: Pixabay.com
Извор: Novosti.rs
