Американци на опрезу: Руси праве војну базу у Батајници?

У том аналитичком тексту баца се светло на односе Америке и Србије, разматра улога наше државе на Западном Балкану, њени преговори са ЕУ, али су у посебном фокусу релације Београда и Москве. Посебан акценат дат је раду руског центра у Нишу и подршци Кремља, како се наводи, „промосковским партијама“ у Србији.

– Ово би могле да буду теме од интереса за Конгрес, с обзиром на то да се Србија препознаје као важан политички и еконмски фактор и целокупној будућности Западног Балкана, као и због чињенице да су јој САД обезбедиле помоћ у значајном износу. Конгрес че вероватно остати заинтересован за развој српско-косовских односа, који би могли да наставе да ограничавају блиску сарадњу САД и Београда – наводи се у тексту.

Велико интересовање истраживачког тима привлачи војна сарадња наше државе са Русима. Приметна је брига после куповине „мигова“ из Русије и најављеног доласка још 30 оклопних возила, да ће то учврстити односе између две земље, али се у том контексту посматра и наш регион. Нарочито их „боде“ најављено отварање центра за поправку руских хеликоптера у Заводу „Мома Станојловић“.

 Све у свему, споразум о куповини оружја са Русијом може да повећа тензије са суседним државама, посебно са Хрватском и самопрогалашеним Косовом и да покрене трку у региону.

У поменутом документу даје се пресек односа Србије и САД за које се каже да су повремено били „климави“ због америчких интервенција у сукобима у БиХ и на КиМ и признања независноти Косова, али се констатује да су се изгледа ти односи поправили и да данас изгледају „срдачно“.

Што се тиче политичких кретања у Србији, наводи се да и даље „трају тензије“ између оних који фаворизују орјентацију Србије према Западу и чланство у ЕУ и националистичких снага које предводи СРС и које се противе западној орјентацијии и изражавају жељу да остану блиски Русији.

У делу који се односи на Косово подсећа се да Србија наставља да исплаћује близу 900 милиона спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу као и ЕБРД-у, јер се „бивша покрајина сматра територијом Србије“, а дугови су настали између 1970 и 1990 године.

– Иако (лажна) косовска влада није у илузији да ће Вучић признати независност Косова, ипак се нада да ће он мозда бити спреман да направи неку концесију“. Идеја неких посматрача била је да ће Београд наћи начин да „нормализује“ односе са Приштином без изричитог признавања Косова, а што би омогућило Косову да се придружи на пример Унеску.

У документу се наводи и да се током лета ове године појавила идеја о „регулисању границе између Косова и Србије“.

– Између 2001. и 2017. САД су обезбедиле око 800 милиона долара помоћи Србији за подстицање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања. Упркос неслагањима око независности Косова и, према уверењу Вашингтона, мешовитих порука Србије око њених односа са Москвом, САД и даље подржавају напоре Србије да се придружи ЕУ.

У тексту се још наводи и то да многи посматрачи прилика у нашем региону сматрају да САД треба да оживе своју некадашњу стратегију активног ангажовања на Западном Балкану посебно у односима са Србијом.

Извор: Srbija Danas/Blic