Склапање брака представља свети чин, те самим тим носи са собом велику одговорност.
Монаси са Хиландара дају 5 савета како да одржите брак!
Бог је створио прве људе, Адама и Еву, благословивши их: Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њом (1 књ. Мојс. 1, 28).
2. Брак је постао пре државе и пре Цркве
На здравом браку почива и здрава држава. Црква добија добре своје чланове углавном из честите и побожне породице.
3. Породица је први вид Цркве
Она је “мала црква” по речима светог Јована Златоустог. У првим вековима хришћанства, када цркве нису смеле да се граде и када су хришћани прогањани, породица је та која је замењивала цркву. На такву породичну цркву мисли апостол Павле кад каже: “поздравите и домаћу цркву њихову” (Римљ. 16, 4), или кад поручује: “Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфона и домаћу цркву његову” (Колош. 4, 15), или кад обавештава: “Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом” (1 Кор. 16, 19).
4. Породица је истовремено и “мала држава”
У првом браку, преко Адама и Еве, успоставља се прва земаљска власт као претеча сваке државне власти. Бог одреди Еви овако: “воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар” (1 књ. Мојс. 3, 16).
5. Појавом хришћанства света тајна брака је до танчина расветљена
Христос учи да муж и жена склапањем брака “нису више двоје, него једно тело” ( Мат. 19, 6, Мар. 10, 8). Светост и узвишеност брака кроз чисту љубав између супружника тако је значајна да је са том љубављу упоређена љубав Христа према Цркви. Апостол Павле поручује: “Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу” (Ефес. 5, 21-25). Даље се исти апостол надовезује на Христове речи и каже: “Тога ради оставиће човек оца својега и матер и прилепиће се се жени својој, и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа” (Ефес. 5, 31-33).
Овај страх који треба да осећа жена према мужу није страх који понижава и убија, већ страх који живот значи – страх Божји. Тај страх Божји треба да има и муж према жени, у смислу узајамног поштовања и честитости.
Осмишљен и освећен брак обавезује мужа и жену да у својој кући умножавају страх Господњи који радост значи. Свако одсуство благослова у кући пропраћено је нетрпељивошћу и свађом која лако прераста у мржњу. Од вас младенаца – сутрашњих родитеља зависи хоће ли ваша деца припадати Цркви и у њој научити више о својим коренима, о славној прошлости богољубивог српског народа. Свој благослов, љубав и слогу пренесите и на своју децу, јер је то аманет који је Свети Сава оставио своме роду. Он је српској породици посвећивао велику бригу, свестан да на верујућој, јакој и здравој породици почива не само развијен црквени живот, него и уређена и снажна држава.
Ослањајући се управо на чврсту побожност и црквеност српске породице, Свети Сава је успео да оснује самосталну Српску цркву, а Државу да овенча краљевством. То су она времена када је сваки Србин свој легитимитет потврђивао крштењем деце, слављењем крсне славе и упражњавањем православних обичаја који оплемењавају душе и зближавају људе.
Извор: Opanak.net
