Са 28 година дугим политичким стажом, шеф дипломатије Ивица Дачић убраја се у ред политичара који најдуже опстају. За то време, сарађивао је са најзначајнијим домаћим и иностраним политичарима. Испричао је кога од колега сматра пријатељем, ко је тежак за сарадњу, ко је пропустио шансу да остави већи траг у историји, ко му се од светских моћника увек јавља на телефон, а ко му је друг по песми…
„Имао сам привилегију да уз посао којим се бавим и начином живота којим живим, што је такође важно, упознам разне људе што из јавног живота, што оних јавности непознатих. Волим дружење, упознавао сам људе разних професија, који нису познати, а остављали су снажан утисак на мене“, наводи Дачић.
Подсећа да је Трампа срео пре него што је постао председник најмоћније земље на свету и да су се сликали испред „Плејбојевог“ зида.
„Са Путином сам причао вицеве, папа и кардинал Паролин су ми изјавили саучешће поводом смрти оца, у исто време док су ми сви честитали на добијеном ордену за дружбу од руског председника. Кетрин Ештон је од Тачија крила поклон који ми је наменила, са Меркеловом разговарам на руском, јер као што знате она је из источног дела Немачке, а тамо скоро сви говоре руски“, открива шеф дипломатије.
Каже да са глумцима и певачима, међу којима има доста пријатеља и који су драги гости на његовим породичним весељима, често остане у кафани до зоре.
„Мене су, знате, васпитавали да волим људе, и није ми страно све што и обичном свету. Није ми страно ништа што људи воле да раде, али није ни тачно баш све што пишу о мени – да пијем, а не волим алкохол, да сам у криминалу, а немам ни прекршајну пријаву, да сам са овом или оном старлетом, а у срећном сам браку ево већ више од двадесет пет година… Једино не волим и никад нисам био у теретани (смех)“, каже Дачић.
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ: Није разумео промене
„Ни у време највећег успона и моћи Слободана Милошевића нисам истицао да смо били блиски пријатељи, па нећу ни данас. Сарађивали смо, виђали се често, али нисмо били блиски пријатељи. Као портпарол СПС, нисам припадао кругу партијских функционера који доносе одлуке, већ сам их углавном саопштавао јавности. Мислим да сам се пријатељски поставио према Милошевићу тек након његовог одласка у Хаг, много више него неки други. Ту мислим и на период након његове смрти и на мој однос према његовој породици, када је можда више него икада било важно бити пријатељ. Мало је познато да су нам се ставови често мимоилазили. Нисам се устручавао да кажем шта мислим и због тога сам плаћао цену. Не знам колико се људи сећају, али мене је Милошевић док је био у Хагу искључивао из СПС, али сам васкрсавао. Поштовали га или не, Милошевић је оставио значајан траг и одлучујуће утицао на политику Србије у битном историјском тренутку.
Са ове дистанце, види се да Милошевић није схватио размере промена које је донео пад Берлинског зида и уједињење Немачке и то је била лоша процена која је и на Србију оставила последице. Са друге стране, Милошевићево наслеђе су бар две изузетно важне, историјске одлуке на којима Србија и данас заснива своје државне интересе. Једна је Дејтонски споразум, којим је пре 23 године окончан рат, постављено устројство Босне и Херцеговине, а Србима омогућено да имају свој ентитет, Републику Српску. Без овог споразума и Срби у БиХ али и Србија не би ни изблиза имали могућност да утичу на остварење својих интереса.
Друга одлука је свакако Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која омогућује Србији да задржи своје позиције када је реч о Косову и Метохији. Колико далекосежни значај има ова одлука видљиво је и данас, 22 године касније, када и највеће светске силе, које су већ признале једнострано проглашену косовску независност, ублажавају ту позицију и схватају да компромис и дуготрајно, стабилно решење није могуће без Србије.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Лидер за 21. век
– Без обзира на то што је дуго у политици, Александар Вучић је прототип српског лидера за 21. век. Политика коју он води дубоко је утемељена на свести о томе где се налази Србија, ко су њени савезници у свету, а ко они други. Заснована је на огромној енергији да се земља модернизује и прикључи економски развијенијем делу Европе. Притом, Вучић је успео да Србија постане заиста, а не само на папиру, фактор без којег се неће доносити одлуке које се ње животно тичу. Пре свега мислим на Косово и Метохију, јер је то наше кључно државно, политичко, па и економско питање. Вучић је добро схватио да од решавања тог питања зависе сва друга, али је, за разлику од многих претходника, предузео конкретне кораке тим поводом, није се склањао у страну. Биће први српски политичар у модерној историји који ће донети дугорочни, стабилан однос са косовским Албанцима, а да уз то не нашкоди интересима Србије и Срба на Косову и Метохији.
Знате, за Вучића често кажу да је тежак човек, али то не мора да буде тако. Са њим је врло лако сарађивати када сте, тако да кажем, на истом задатку – када делите исти систем вредности и тежите истом циљу.
Уколико неко вредно, радно и посвећено обавља посао који му је Вучић поверио и испуњава очекивања, он не може да има проблем. Проблеми са Вучићем настају када неко почне да га обмањује и фолира, што из неких других побуда што из доконости, а доконост је, као што знате, мајка свих глупости.
БОРИС ТАДИЋ: Пропустио велике прилике
– Борис Тадић ће вероватно бити упамћен као председник Србије који је пропустио највише прилика да реформише земљу и да је боље позиционира у регионалним, европским и светским оквирима. Вероватно ће многима дуго остати енигма поједини његови потези који се тичу Косова и Метохије, пре свега постављање погрешног питања пред Међународним судом правде о једностраном проглашењу независности Косова.
Тадић и његова Демократска странка имали су довољно времена и апсолутни утицај на политичке и економске прилике у Србији да поправе позицију наше земље у сваком смислу, али ту историјску могућност су проћердали. Многи су је и злоупотребили.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: У сенци Вучића
– Најважнији политички тренутак Томислава Николића, по мом мишљењу, десио се пре него што је постао председник Србије. Када је заједно са Александром Вучићем и другима одлучио да иступи из Српске радикалне странке и формира Српску напредну странку.
То је можда најкрупнија промена на политичкој сцени Србије од 2000. године до данас и, уз то, показала се као веома добра и успешна, јер СНС је убрзо освојила власт и већ годинама има изузетно високу и стабилну подршку бирача. Николићев председнички мандат свакако ће остати у сенци лидерства које је на челу Владе Србије у то време успоставио Александар Вучић, креирајући кључне државне одлуке и на тај начин одређујући правац којим ће се кретати Србија у политичком и економском смислу и који се показао као успешан и ефикасан.
ДОНАЛД ТРАМП: Политика као бизнис
– На половини мандата председник САД својом политиком и одлукама и даље изазива контроверзе и у његовој земљи, али и широм света.
Без обзира на то, уверен сам да је пред нама време у којем ће све више светских лидера имати профил и карактер председника Трампа, а можда ће потицати и из истог окружења, односно из бизниса. Пошто сам неколико пута и лично разговарао са њим, а и пажљиво пратим његове одлуке и политику његове администрације, убеђен сам да у председнику Трампу гледамо лидере, државнике који ће доминирати светском политиком у будућности.
То ће бити јаки, национални лидери, окренути најпре интересима своје земље и својих грађана, а државнички посао схватаће као бизнис, мерљиву категорију, у којој се цени само успех или неуспех на крају дана.
ВЛАДИМИР ПУТИН: Искрени пријатељ
– Код нашег народа је увек била изражена блискост са нама братским руским народом. Појавом Владимира Путина и уздизањем модерне Русије, још је више кренуло са поистовећивањем са Русијом и њеним председником који, као једна од најмоћнијих фигура у светској политици, улива одређену сигурност.
Као што је познато, Владимир Путин је био гарант Владе која је формирана са СНС-ом 2012. године и од тог тренутка до данас наши односи су бивали све бољи. Имао сам привилегију да са њим, као и са Трампом, проведем неко време у личним разговорима, кроз које сам видео колико смо му ми као земља важни и колико је упознат са приликама у Србији, као и колико Србију и наш народ пријатељски доживљава.
Код руских политичара има једна изражена особина, а то је да су живи људи, који умеју да се нашале, заиграју, запевају, што није баш својствено свима. Путин, као и ја, уме да запева, са Шојгуом и Лавровом сам певао у дуету, једино је Захарова играла док сам ја певао.
СЕРГЕЈ ЛАВРОВ: Увек је доступан
– Сергеј Лавров је уз председника Путина најутицајнији промотер нове Русије у свету.
Он је њено најприближније отелотворење – образован, динамичан, харизматичан, духовит кад је прилика, оштар кад затреба, говори језиком који савремени свет разуме, а уз све то, и на првом месту, патриота коме су интереси државе не само посао, већ и дубоко унутрашње осећање. Мој велики пријатељ и пријатељ Србије, увек се јави када га позовем. Волео бих да то могу да кажем и за министре западних сила.
Извор: Kurir.rs/Blic/Ivana Mastilović Jasnić
