Од признавања независности Косова, Немачка и САД први пут су се нашли на супротним странама када је реч о решавању косовског проблема. И док Вашингтон подржава сваки договор Београда и Приштине, па чак и разграничење, Берлин и даље инсистира на својим „црвеним линијама“ и категорично се противи корекцији граница.
Две највеће западне силе међу првима су признале независност јужне српске покрајине и све до скоро имале готово идентичну политику према Косову. Свих претходних година Берлин је предлагао Србији да реши питање Косова по моделу две Немачке, док су амерички званичници на независност Косова гледали као свој пројекат и за њих је то била завршена прича.
Међутим, председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи изашли су са својим предлозима о „разграничењу“ и „корекцији граница“, који се практично своде на поделу Косова и размену територија. И док се Вашингтон, изненађујуће, сложио са договором две стране, укључујући и промену граница, Берлин је предлоге на столу одмах одбацио.
Да сасвим другачије гледају на решавање косовског проблема, у Београду је потврдио и Рон Џонсон, амерички сенатор и блиски Трампов сарадник.
– Рекао бих да је Немачка подвукла црвену линију у односу на то колико ће далеко ићи у решавању питања односа Србије и Косова, док САД нису – изјавио је Џонсон.
Да ли је могуће постићи и спровести било какав договор без сагласности Немачке? Колико је став Берлина „тврд“ и постоји ли икакава шанса да се он промени?
„Два услова да Немачка промени став“
По Стефану Сурлићу, асистенту на ФПН, немачки став може бити пресудан, јер „ако је одлучан и резолутан може угрозити даљи пут Србије према Европској унији“.
– То може да се догоди уколико се Београд одлучи за сценарио који не одговара Берлину. Немачка Западни Балкан посматра као рубикову коцку и мисле да ако дође до разграничења да ће то изазвати промене и у другим земљама региона. На крају од немачког става зависи када ћемо постати чланица ЕУ – објашњава за „Блиц“ Сурлић.
Са друге стране, додаје он, САД сматрају да је кључно да Косово добије пун међународни субјективитет, посебно чланство у УН.
– Одсуство „црвених линија“ би могло да се чита као да све што је прихватљиво за Београд и Приштину, уз поштовање мира и безбедности људи, прихватљиво је за разматрање и у Вашингтону – закључује Сурлић.
Он сматра да је промена става Берлина могућа уколико око идеје разграничења буде постојао широки консензус Срба и Албанаца, као и ако земље у региону званично подрже такво решење.
– Пошто су та два услова у овом тренутку неостварива, мале су шансе да Берлин промени став – наводи Сурлић.
„Београд да буде опрезан са порукама Вашингтона“
Јелица Минић, председница Форума за међународне односе, не верује да би неко ставио вето на решење које је прихватљиво и за Београд и за Приштину.
– Предлог о разграничењу прихватљив је за ЕУ, САД и Русију. Међутим, Немачка је веома важна и пита се. Уколико Београд и Приштина постигну договор, потребно је уложити пуно енерегије да се убеди Берлин да подржи то решење – каже за „Блиц“ Минићева.
Она, међутим, подсећа да ми заправо не знамо шта стоји у предлогу о разграничењу, као и да ли постоји јединство Вучића и Тачија око њега. Она такође упозорава да Београд и Приштина морају да буду опрезни око порука које стижу из Америке.
– Као што су у Приштини веровали да имају пуну подршку САД-а у преговорима са Београдом и политиком коју Косово води, што се испоставило да није тако, и Београд би требало да размисли да ли је подршка која долази из Вашингтона безрезервна. САД прекраја границе у другим деловима света (подржава уједињење Палестине и Јордана), што је опасно. Две стране би требало да се договоре без прецењивања мишљења великих сила – закључује Минићева.
ШТА СУ РЕКЛИ О „РАЗГРАНИЧЕЊУ“?
Џон Болтон, саветник Доналда Трампа за националну безбедност: „Америчка политика је да ако две стране могу да се међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције“.
Ангела Меркел, немачка канцеларка: „Нема промена граница на Балкану. Изгледа да сваки пут морам то да понављам“.
Јоханес Хан, комесар за проширење: „Предлог о размени територија између Србије и Косова треба оставити њима, нека они о томе расправљају. Јасно знају шта су наши условни оквири и сматрам да, ако желите нешто постићи, требати размишљати и изван кутије. Свако решење мора допринети широј стабилности овог региона“.
Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова: „Русија се залаже за доследност и суверенитет српске територије, али ћемо поштовати све одлуке које Србија донесе у вези са Косовом“.
Извор: Blic.rs
