Србија има сијасет аргумента да затражи да се преговори Приштине и Београда врате под окриље Уједињених нација, јер је сада свима јасно да је тај процес под окриљем ЕУ запао у ћорсокак.
Европска унија је показала да нити је статусно неутрална по питању преговора Београда и Приштине, нити успешна да ствар истера до краја. Међутим, не мислим да је добра вест то што је известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер изјавио да је решење за косовско питање које подразумева и промену граница могуће једино ако се о њему, поред Београда и Приштине, сагласе и ЕУ и СБ УН, објашњава за Спутњик професор међународног права др Душан Челић.
Према његовим речима, добра вест би била ако би се сами преговори пребацили поново под окриље Савета безбедности Уједињених нација, а за то има времена јер је лопта још у нашем дворишту.
„Из речи Макалистера закључује се да би СБ УН требало само да потврди оно што би се Приштина и Београд договорили. То би значило да Резолуција 1244 више не би била у функцији. Оно што би пак за нас имало велики значај је кад би се сами преговори преместили у СБ УН“, објашњава наш саговорник.
Он сматра да Србија има и те како аргумента да затражи да се преговори Приштине и Београда врате под окриље Уједињених нација, јер је сада јасно свима да је тај процес под окриљем ЕУ запао у ћорсокак.
„ЕУ дуже од пет година није могла да натера Приштину да испоштује крунски део Бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина, на шта се обавезала, а што је гарант сигурности за Србе на Косову и Метохији и опстанак српске државности. У том смислу Београд има сасвим легитимно и свако друго право да затражи да се преговори из ЕУ изместе у Уједињене нације. То је још могуће урадити и то би и требало да се уради“, сматра Челић.
Подсећања ради, Београд је у више наврата истакао да без формирања Заједнице српских општина, тешко да може бити договора са Приштином. У исто време, ЕУ фактички није учинила ништа да Приштину натера да реализује оно што је потписала, што показује да је, када је реч о Приштини, прилично „попустљива“, а на њеној страни је и Америка.
Са друге стране, ЕУ нема мандат да отвара статусне преговоре, јер до тог решења може да се дође само у оквирима УН. Из тог разлога, Русија је више пута истицала да је Савет безбедности УН кључни играч у косовском процесу, а непрекидно указује на снагу и значај важеће Резолуције 1244.
A који је поступак да се косовско питање врати у УН, ако би се евентуално остварили политички услови за то?
Професор међународног права др Дејан Мировић каже да је Резолуција 1244 изнад Бриселског споразума и на основу тога, то јест хијерархије у међународном праву, Србија може да врати процес у УН. Томе би, додаје он, претходили одређени кораци.
„Први корак који би Србија требало да повуче је да једнострано напусти, на основу принципа променљивих околности, бриселски преговарачки процес. После тога, Србија би као чланица УН требало да поднесе захтев Генералној скупштини и Савету безбедности да на основу Резолуције 1244 почне преговоре о начинима и стандардима да СБ преузме ону улогу коју је имао у време доношења Резолуције 1244. Правни основ за то јесте што је Резолуција 1244 на снази“, објашњава Мировић.
А суштински политички предуслов за враћање косовског питања у СБ УН је да се велике силе, пре свега чланице тог кровног органа светске организације, сагласе око тога.
Извор: rs.sputniknews.com
