Победници недјељних избора у Босни и Херцеговини су Милорад Додик, Бакир Изетбеговић, Жељко Комшић и Драган Човић. Досадашњи председник српског ентитета у БиХ Милорад Додик убедљиво је потукао опозицију у Републици Српској и победио у трци за члана Председништва БиХ из српског ентитета.
Председник СДА Бакир Изетбеговић успео је да СДА (Странка демократске акције) остане најјача странка у Федерацији БиХ, пише Јутарњи.хр, а његов кандидат Шефик Џаферовић изабран је за бошњачког члана Председништва.
Жељко Комшић ушао је у Председништво БиХ, али је победник и његов противкандидат Драган Човић: иако није успео да освоји други мандат заредом у Председништву, Човићев ХДЗ БиХ (према непотпуном изборним подацима од јуче послеподне) друга је странка по снази у Федерацији БиХ, којој се смеши учествовање у власти на федералном и на државном нивоу. Бакир Изетбеговић је Човићу одмах у изборној ноћи понудио улазак у коалицију, али из ХДЗ-а БиХ јуче још није било одговора.
Како пише Јутарњи, председништво БиХ има пре свега симболичну улогу, а главну власт у БиХ држе ентитети, Република Српска и Федерација БиХ, а ту су најјаче позиције осигурали Милорад Додик (СНСД) као и СДА и ХДЗ. Како је место премијера владе федерације резервирано за Бошњака, Драган Човић би могао да прихвати функцију председника Федерације БиХ, или пак министра спољних послова БиХ.
Чињеница је да ће у Председништву БиХ у новом сазиву бити тешко, јер ће ту седети Додик и Комшић, обојица вични жестоком речнику, а потпуно супротних виђења БиХ. Комшић је за грађанску, наднационалну БиХ, док Додик стално истиче да га ништа осим Републике Српске не занима. Комшић је у првом интервјуу након избора најавио да ће тужити Хрватску међународном суду у Хамбургу због Пељешког моста, а Додик је најавио да ће тражити да у Председништву БиХ виси застава Републике Српске и да он као члан Председништва полаже заклетву у скупштини РС. Раније је најавио да не мисли да седи у Сарајеву и да ће имати канцеларију у Источном Сарајеву, а у седницама Председништва учествоваће преко Скyпеа.
И у најбољем случају БиХ чека шест месеци формирања власти, а сад би то могло да буде додатно закомпликовано јер је БиХ ушла у изборе а да није променила изборни закон који дефинише модел формирања власти на федералном и државном нивоу. Уставни суд је поништио старе одредбе, а нове је немогуће донети без договора Срба, Бошњака и Хрвата.
Извор: jutarnji.hr
