Мекалистер потврдио
Амандман о могућој корекцији граница, који је Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио и унео у Нацрт извештаја о Србији, нови је замајац преговорима Београда и Приштине. Поготово што више ни САД, традиционални партнер Приштине, не искључују територијалне корекције између Београда и Приштине. Једини који се противе разграничењу су званични Берлин и Париз, па је известилац за Србију у Европском парламенту Дејвид Мекалистер недавно затражио од Меркелове да прихвати споразум обе стране као решење.
Да је на то већина у ЕУ спремна, потврдио је и сам Мекалистер приликом усвајања Нацрта извештаја о напретку Србије у евроинтеграцијама.
– Земље западног Балкана су наши бликси партнери – географски, историјски и економски. Свих шест земаља имају јасну европску перспективу, наша европска кућа неће бити потпуна без њих – рекоа је Мекалистер.
У европском парламенту сматрају да сваки споразум може бити прихватљив само ако је обострано усаглашен и узима у обзир укупну стабилност региона и међународно право. Међутим, у једном делу се и ограђују када је реч о разграничењу.
– Узимајући у обзир недавну расправу о могућој размени територија између Србије и такозваног Косова, посланици ЕП истичу да етнички хомогене државе не би требало да буду циљ у региону и да ће се као прихватљив размотрити само сваки будући споразум који је међусобно договорен између Србије и Косова и који узима у обзир укупну стабилност у региону и међународно право – наводе у Европском парламенту.
Без обзира на то, потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић истиче да је Брисел пружио руке ка компромисном решењу Београда и Приштине.
– Европска унија је понудила све опције како би се успешно наставио и завршио дијалог Београда и Приштине у Бриселу. Све се чини да се дође до конструктивног и свеобухватног решења. А то је у интересу и Србије и Косова. Србија то треба да уради најпре зарад себе и свог економског развоја, а потом и да би улазак у ЕУ учинила реалним до 2025. године. С друге стране, и приштина има интерес да дође до споразума са Београдом на свом путу ка ЕУ, поготово што су и САД промениле став о разграничењу – наглашава Ђукановић.
Како каже, због свега тога битно је да Београд и Приштина наставе што пре преговоре.
– То је битно јер што пре се преговори наставе, то ће се више растеретити и односи у целом региону. Мислим да би оптимални рок за завршетак дијалога био половина следеће године – сматра Ђукановић, и додаје да тек треба одредити шта се подразумева под појмом корекције граница.
С друге стране, виши научни сарадник Института за друштвене науке др Невен Цветићанин оцењује да је цео нацрт, заједно са амандманом о корекцији граница Европског парламента, више протоколаран.
– То је охрабрење за наставак дијалога Београда и приштине. С тим што у делу резолуције где се каже да Србија и Косово не могу бити етнички хомогене целине види да и даље преовладава став Меркелове. Због тога мислим да ће питање дијалога и корекције граница изместити са мултикултуралног
на билатерални ниво, и то између три велике силе: САД, Немачке и Русије – тврди Цветићанин.
Међутим, преговори Београда и приштине тренутно нису у фокусу ни Вашингтона ни Берлина, сматра наш саговорник.
– Председник САД Доналд Трамп је заокупљен изборима за Конгрес док Меркелову очекују избори за скупштину њене партије. Тек кад се крајем годинезаврше ови унутрашњи политички процеси у САД и Немачкој може се очекивати да на дневни ред дођу београд и Приштина – подвлачи Цветићанин, и додаје да су у спољнополитичком фокусу Немачке пре свега проблеми са мигрантима и односи са великим силама.
Извор: Srbija Danas/Blic.rs
