Србија је на састанку сталних чланова Франкофоније добила статус придруженог члана једногласним прихватањем свих педесетак сталних чланова, изјавио је министар спољних послова Ивица Дачић, оценивши да ће за Србију то значити један корак даље у унапређењу статуса, али и даљем развоју сарадње у оквиру те веома значајне организације
Он је указао да је Франкофонија, велики мултилатерлани скуп који се ове године одржава у Јерменији и где учествује осамдесетак држава, што у својству сталних или придружених чланова или посматрача, преноси Тањуг.
Осврћући се на објаве косовских званичника да су добили статус придруженог члана и да је то велика победа њихове дипломатије, Дачић је истакао да је Франкофонија организација која не окупља само државе.
Данас је, како је додао, и Луизијана добила статус, а из Канаде постоје два-три члана који су такође чланови Франкофоније.
– Статус придруженог члана практично добијају сви који изразе такву жељу. И држве и региони. Поводом захтева Косова, 13 земаља сталних чланица поднело је Декларацију којом каже да је то што је Косово добило статус придруженог члана не значи да се признаје Косово као држава и да њихов став о Косову остаје непромењен – пренео је министар.
Он је напоменуо да је и овај скуп искористио за низ билателарних састанака са низом земаља о темама које су за нас најважније, као што је питање Косова.
– У нашим разговорима са представницима других држава постигли смо значајне договоре који се тичу нашег најважнијег питања, а то је питање територијалног интегритета и имамо велико разумевање тих држава за позицију Србије. С обзиром да је велики број њих у периоду од десет година признао Косово, са њима разговарамо да повуку признање и ти разговори су врло успешни – навео је Дачић.
Он је додао да неће саопштавати са којим се све државама у том смислу преговара, како би „тај посао завршили до краја“.
– У сваком случају, овде је присутан велики број земаља са којима смо причали и у Њујорку и ми те наше активности радимо и даље и очекујемо да наредних месеци број држава које су признале Косово падне испод 100 – напоменуо је министар.
На овом мултилатералном скупу учествовало је око осамдесет држава у својству сталних чланова, придружених чланова или посматрача.
На питање колико је придружено чланство Косова у Франкофонији погодно тле за реализацију идеја приштинских власти о независности, историчар Драгомир Анђелковић каже да треба имати на уму да Франкофонија није међународна организација попут УН или ОЕБС-а, односно да није организација од великог политичког значаја.
Према његовим речима, Косову је зато лакше да уђе у ту врсту организације него у УН, јер та врста асоцијације зависи, у великој мери, од става Париза.
– Отуда добра воља Париза може Косово да уведе у Франкофонију, а то нама само треба да покаже да нам данашња Француска свакако није савезник, а вероватно ни пријатељ. Када говоримо о томе да ли ће Косово у Франкофонији добити додатни простор за деловање, треба знати да је придружено чланство у овој организацији у великој мери усмерено ка албанској јавности на Косову и Метохији. Тачи се бори са Харадинајем и користи сваку прилику да се истакне као неко ко се бори за албанске интересе. Да Србија којим случајем жели да уђе у асоцијацију која окупља земље које негују кинески језик, Тачи би пробао и тамо да се појави, ако би му допустили да говори – сматра Анђелковић.
Све то, додаје, нас не треба много да узнемирава, али је добро да Србија на том скупу изнесе свој став о овом питању. Иако самит у Јеревану јесте прилика косовским властима за добијање малих политичких поена, Анђелковић верује да ће Србија заправо више профитирати, јер се у Јерменији налази на пријатељском терену.
На питање колико ће ово бити прилика за лобирање приштинских званичника да Косову припоје Прешевску долину, Анђелковић каже да Албанци не могу за тако нешто да лобирају.
– Они могу повремено да изнесу ту глупост у јавност, а ово сада ће бити први пут да то раде ван територије аутономне покрајине Косово, односно да то раде у међународним оквирима. То је, међутим, потпуно ирационално јер би исту тежину имао, на пример, њихов захтев да се Албанији припоји Епир. То су напросто бесмислице из домена великоалбанских снова, али Србија на то треба озбиљно да реагује, јер прича о Прешеву јесте озбиљна опасност за читав регион и говори о величини аспирација великоалбанских кругова – оцењује Анђелковић.
Извор: rs.sputniknews.com
