Васељенска патријаршија признала је независност Украјинске православне цркве од Русије, што је почетак највећег раскола међу православцима у историји
Руски патријарх Кирил прекинуо је односе са цариградским патријархом Вартоломејом, оптуживши га да је нарушио јединство православног света. Стручњаци сматрају да ће незапамћени раскол отежати ситуацију у Кијеву, а можда чак изазвати нови грађански рат.
Пад трећег Рима
Одлуку о подели донео је Синод Васељенске патријаршије после заседања одржаног од 9. до 11. октобра. Они су изгласали четири мере и тако прогласили независност Украјинске православне цркве, која је под управом московске патријаршије од 1686. године.
– Синод је одлучио да пружи самосталност Цркве Украјине. У Кијеву поново постављамо освећени крст ставропигион из Васељенске патријаршије. У црквене редове враћамо митрополите Филарета Денисенка и Макарија Малетича, које је одбацила Руска патријаршија. На крају, опозивамо одлуку из 1686. године, која је давала право патријарху Москве да одреди кијевског митрополита и управља Украјинском црквом – саопштила је Васељенска патријаршија.
Прогон: Преузели 40 руских цркава
Напади на Руску православну цркву у Украјини погоршали су се од почетка грађанског рата на истоку земље у марту 2014. године. Од 2014. до 2016. године, Кијевска патријаршија насилно је преузела најмање 40 руских цркава. У првој половини 2018. године нападнуто је више од десет верских објеката, а чести су напади и на вернике.Москва се већ годинама жалила на то да Кијев признатој Украјинској цркви Московске патријаршије отима имовину и додељује је неканонској цркви.
Цариградски патријарх Вартоломеј И позвао је Украјинску цркву да не присваја цркве, манастире и другу имовину Московске патријаршије као вид насиља и одмазде.
Међутим, украјински председник Петро Порошенко одмах је поручио да ово није црквено питање већ ствар украјинске безбедности коју наводно подрива Руска православна црква.
– Ово је пад трећег Рима. Одлука је величанствена. Наши верници добиће сву могућу заштиту – поручио је тријумфално Порошенко.
Руски патријарх Кирил заказао је хитно састанак црквеног Синода за 15. октобар како би се донеле мере против Кијева. Он је прекинуо све односе са васељенским патријархом и поручио да је на делу највећи раскол у историји православног света.
– Ово легализује поделу. Својим делима Цариград је прешао црвену линију и катастрофално подрио јединство православља. То је агресивно мешање у питања других цркава – рекао је Владимир Легојда, портпарол патријарха Кирила.
Политичка игра
Ништа мање оштар није био ни руски председник Владимир Путин, који је дубоко забринут због раскола међу црквама.
– Овакви потези дубоко деле хришћански православни свет, а то не може да донесе ништа добро. Упознати смо са реакцијом Руске цркве и подржавамо је – навео је Путин.
Још у септембру 2017, руски митрополит Иларион упозорио је да Кијев планира да тражи независност Украјинске цркве.
– То је лицемерна политичка игра. Властима у Кијеву треба бар једна победа. Страхујемо да би све могло да се сломи на леђима верника јер је ситуација у Украјини ионако неподношљива – рекао је Иларион.
Руски политичари и црквени великодостојници више пута су упозоравали Кијев да не одваја цркву јер би то могла да буде кап која би прелила чашу и изазвала ново насиље у Украјини.
Православне цркве у Украјини
– Постоје три православне цркве у Украјини, али је само једна призната. У питању је Православна црква Московске патријаршије, која је под управом Руске православне цркве.
– У јуну 1992. настала је неканонска Украјинска православна црква Кијевске патријаршије. Њом од 1995. руководи патријарх Филарет. Њега је због тога 1997. разрешила Руска православна црква
– Постоји и Украјинска аутокефална православна црква, која је такође непризната, и основана је 1990. Њоме од 2015. године руководи митрополит Макарије
– 1686. године Константинопољ је признао право Руске православне цркве да управља Кијевском митрополијом, која је до тада била независна.
Фото: Pixabay.com
Извор: Informer.rs
