По договору из Брисела, они неће смети да се крећу по северу Косова и за то постоје гаранције КФОР-а, али ако се погледа последња ситуација са доласком Хашима Тачија на Газиводе и Брњак, јасно да тај договор лако може бити прекршен од стране Приштине
Упркос противљењу Српске листе и званичног Београда, прескочивши уставну процедуру, Скупштина Косова је брзински и никад сложније усвојила сва три владина предлога закона о трансформацији Косовских снага безбедности у Косовске безбедносне снаге, односно војску. Те измене им омогућују да крену у масовно наоружавање и увећање људи под оружјем, што поремити читаву мрежу војних односа на Балкану.
Први пут након дуже времене косовски парламент је успео да око неког питања уједини ставове власти и опозиције, која углавном бојкотује рад скупштине, а њихови захтеви су најчешће да влада поднесе оставку због нефункционалности и расписивање ванредних парламентарни избори.
Прво су посланици усвојили закон о трансформацији Министарства Косовских безбедносних снага у Министарство одбране.
Други по реду усвојени закон односи се на надлежности, организацију и функционисање КБС. Реч је о закону који дефинише надлежности, организацију и функционисање КБС као „мултиетничке, професионалне, наоружане и овлашћене силе да служи у земљи и иностранству, у складу са уставним и законским мандатом у одбрани територијалног интегритета, грађана, имовине и интереса Републике Косово и која подлеже демократској грађанској контроли“.
Трећи законски акт дефинише опште критеријуме за услуге, параметре услуга, трајање услуге, развој каријере, прекид службе, статус члана КСБ-а, права и обавезе чланова и друга питања унутар службе.
Међутим, иза свих ових бирократских формулација заправо се крије повећање броја људи под оружјем и набавке нове опреме, као и улагање у обуку.
Наиме, Косовске безбедносне снаге су до сада располагале са стрељачким оружјем, односно стандардним јуришним пушкама, ручним ракетним бацачима, џиповима „Ленд Ровер Дифендер“, америчким „Хамерима“ и турским „Отокар Кобра“ оклопним транспоретима.
Нова законска решења им омогућавају да набаве оружје у складу са могућностима, односно колико имају новца у буџету.
Како сазнајемо, Албанци су спремили 170 милиона евра куповину оружја и опреме и обуку припадника КБС у наредне три године.
Примера ради, у време мандата Исе Мустафа планирана је била набавка пет хеликоптера из Турске.
На Косову не постоји ниједна фабрика наменске индустрије, чак и они погони који су производили оружје и муницију, попут онога у Србици су тотално уништени, што током бомбардовања, што после рата 1999. године. То значи да да ће сво наоружање морати да увозе или да добију из донација.
Коментаришући одлуке Скупштине Косова, посланик и потпредседник Српске листе Игор Симић је рекао за Телеграф.рс да су ови закони противни свим правним актима, и не само резолуцији 1244 СБ УН, већ и самом уставу који је на снази, али и против интереса свих грађана а посебно Срба.
– Најава улагања више до 150 милиона евра у некакве војне формације није у интересу ни Албанаца који одавде не одлазе јер до сада није било таквих формација већ зато што не постоји пре свега економска перспектива. Уместо да се овај новац, кога и нема, инвестира у образовање, здравство и развој економије он ће се потрошити на симболику која неће грађанима значити бољи живот. Неки експерти кажу да је са овим новцем могуће отворити 5000-7000 радних места, а уместо тога он се троши на симболику – истакао је Симић.
Када је у питању повећање броја припадника, законима је омогућено да убудуће располажу са 5.000 војника уместо досадашњих 3.000. У резерви ће моћи да имају 3.000 припадника, уместо досадашњих 800,
По договору из Брисела, они неће смети да се крећу по северу Косова и за то постоје гаранције КФОР-а, али ако се погледа последња ситуација са доласком Хашима Тачија на Газиводе и Брњак, јасно да тај договор лако може бити прекршен од стране Приштине.
– Формирање тзв. „Војске Косова“ је изван успостављеног система снага на Балкану и изван успостављеног система контроле наоружања. То ће поремити читаву мрежу војних односа на Балкану, јер се добија нова војска. Неће она бити не знам колико јака, али свеједно, али може бити логистичка подршка у евентуалним новим сукобима – прокоментарисао је за Телеграф.рс, одлуку парламента у Приштини, Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ.
Одлука покрајинског парламента у Приштини о усвајању сета закона о трансформацији такозваних Косовских снага безбедности, односно увод у стварање такозване војске лажне државе Косово може да има несагледиве последице по безбедност у региону, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ðурић.
Ðурић је у изјави Тањугу поручио да Београд захтева и очекује оштру реакцију међународне заједнице која има овлашћења и морално је и политицки одговорна да спречи даљу ескалацију и милитаризацију региона.
– Србија ће штитити своје интересе на целој својој територији и штитиће права и безбедност свих својих грађана, без обзира на све покушаје да се дође до ескалације и дестабилизације – рекао је Ðурић.
Извор: Telegraf.rs
