Игор Јурић, чија је ћерка Тијана (15) убијена 2014. у Бајмоку, осуђен је три године пре тога због крађе 30 тона горива * Информеру је потврђено да је служио казну кућног затвора од 2015. до 2016.
Игор Јурић из Суботице, чија је ћерка Тијана (15) свирепо убијена пре четири године у Бајмоку, био је осуђен 2011. због крађе 30 тона горива, објавио је у петак хрватски недељник „Експрес“! Информеру је потврђено да је Јурић заиста био осуђен због проневере и да је одслужио казну у кућном затвору од јула 2015. до маја 2016.
Смањена му казна
Бавећи се злоупотребама и сумњивим околностима у хуманитарним фондовима у Хрватској и Србији, „Експрес“ је открио и шокантне детаље из прошлости Игора Јурића, оснивача фондације „Тијана Јурић“.
– Игор је у марту 2011. осуђен на годину дана затвора, кад је из подземног резервоара бензинске пумпе на којој је радио нестало 30.000 литара горива, а штета је процењена на 22.000 евра. Јурић је признао крађу, наводећи да је нафту препродао јер је запао у коцкарске дугове, те да је разведен – објавио је овај недељник.
Додаје се да је Јурић након пресуде отишао у Белгију, али се вратио у време кад је Тијана нестала, крајем јула 2014.
– Казну је одслужио две године након трагедије, у кућном затвору. Иако има завршену трогодишњу средњу школу, а по занимању је трговац, постао је менаџер у фирми која се бави продајом софтвера за банкарски сектор, а на челу те компаније је један Белгијанац.
Нагађа се и да његово познанство с тим Белгијанцем потиче из времена док је боравио у тој земљи – наводи се у тексту.
Информер, међутим, није успео да добије потврду од наших извора о томе како се Јурић бранио током поступка, али нам је у Министарству правде потврђено да је заиста био осуђен због проневере.
– Игор Јурић је осуђен на годину дана кућног затвора без електронског надзора, односно без „наногице“. Казну је издржавао од јула 2015. до маја 2016. године, када је суд одлучио да он буде условно пуштен – каже саговорник из Министарства правде.
Иначе, Фондација „Тијана Јурић“, коју је Игор основао са задатком да превентивно и едукативно утиче на бољу безбедност деце, основана је 2. јуна 2015, само месец дана пре него што је упућен на издржавање затворске казне.
Доживотна за манијаке
Подсетимо, мала Тијана нестала је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. у Бајмоку, а њено тело је после 12 дана потраге нађено на сметлишту, у насељу Чонопља. Тада је због овог свирепог злочина ухапшен Драган Ђурић, месар из Сурчина. Он је признао злочин и правоснажно је осуђен на максималну казну од 40 година затвора.
Игор Јурић је покренуо петицију да се промени Кривични законик, како би се убице и силоватељи деце кажњавали доживотним затвором. Петицију је подржало више од 160.000 људи, али овај предлог за измену закона није ушао у скупштинску процедуру.
Имам потребу да се обратим грађанима Србије, медијима и свима онима који су ми свесрдно пружили подршку, људску и професионалну.
Знао сам да ће овај дан доћи. Не можете да се борите против система и покушате да мењате нешто у земљи, а да се не замерите.
Данас су ме у једном медију ставили у контекст текста који говори о злоупотребама хуманитарних акција.
У том медију се наводи како сам продавао мајице са “ликом своје мртве ћерке” и да сам након њене смрти основао фондацију која “располаже големим парама”. Пише и то да сам кривично гоњен и да сам одслужио казну због крађе 30.000 литара горива и штете од 22.000 евра због “коцкарских дугова”. Такође пише и то да сам “побегао” у Белгију.
Обавештавам јавност овом приликом о следећем: да, тачно је да сам 2008. због беспарице одлучио да урадим нечасну ствар, због тешке финансијске ситуације и ја сам крађу одмах признао и у пресуди и пише разлог због ког сам то био урадио. Разлог не желим да спомињем, да ниједан појединац који ово чита не помисли да желим да користим тај разлог као правдање. Не желим ни да се правдам. Ја сам седам месеци носио наногицу у свом дому да одслужим казну због своје нечасти.
Не, није тачно да сам то учинио због коцкарских дугова. Никада се нисам коцкао нити због те пошасти имао дугове.
Не, није тачно да сам побегао у Белгију, већ сам тамо пронашао посао и одлука моје породице је била, док је још Тијана била жива, да се преселимо породично како бисмо пристојније живели.
Моја фондација добила је 107.000 евра за пројекат на две године од Европске комисије и тај новац је транспарентан. То је Фондацији тренутно једини активни пројекат и новац се троши транспаретно.
Мајице са Тијаниним ликом су продаване једном, пре три године, за фестивал “Глас анђела” и новац је од продаје отишао за лечење деце, о чему постоје докази о уплатама.
Желим да кажем следеће: своје прошлости се стидим до сржи. Стид ме је од породице и од пријатеља који су са мном прошли кроз све у то време. Верујем да сваки човек на планети има нешто у својој прошлости од чега се стиди и што не жели да се икада сазна о њему. Међутим, да се неколико година касније, после моје пресуде није догодила трагедија у којој је Тијана страдала, моја прошлост вероватно никоме не би ни била занимљива.
Сада је занимљива зато што се залажем за промену система, правосуђа. Свестан сам да бодем очи и прозивам често људе на функцијама. Свестан сам да се многима не свиђа оно што радим. Али ово писмо није намењено њима. Ово писмо је намењено људима који су свој спас пронашли у Фондацији. На стотину хиљада људи пронашло је помоћ, подршку и препознало заједнички циљ. Не желим да се они осете због моје прошлости изневерено и преварено.
Чињеница да ме је смрт рођене ћерке навела на то да је једини разлог да останем жив тај да се борим за боље сутра и да помажем људима онолико колико је у мојој моћи, неће скинути тежак крст са мојих леђа који имам. Ово је мој начин да се изборим са њеном смрћу, да се борим за осталу децу и у томе једино проналазим свој спас.
Међутим, то што неко има потребу да извлачи о мени, износи у јавност и трља на нос и мени и мојој породици оно најгоре што о себи свакако мислим, не могу да замерим. Али да то ради да би блатио рад Фондације и да повезује са злоупотребом Тијанине смрти, то не могу да дозволим. И нећу да дозволим.
Извор: Informer.rs
