Један од водећих руских стручњака за бившу Југославију и научни сарадник Института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелхарт каже да би директна последица раскола у православљу, који се догодио под покровитељством САД, могао бити нови крвави рат у Украјини, али и јачање расколничких цркава у Црној Гори и Македонији, а вероватно и формирање косовске православне цркве и отимање преосталих српских светиња на КиМ
Ситуација у свету се компликује, председник Трамп је најавио излазак из нуклеарног споразума. Може ли се избећи глобални сукоб од којег сви стрепимо? Како видите излаз из ове замршене ситуације у чијем центру су САД?
– Ситуацију додатно компликује тињајући грађански рат унутар највеће данашње велесиле – САД. Засад је то још хладан рат између актуелног председника и моћне претходне елите, што је битно урушило квалитет и ниво одговорности међународног понашања Вашингтона. Свет по инерцији гледа САД као промишљену и одговорну империју, али се сада она понекад понаша као нека предимензионирана земља Трећег света. Такво стање готово безизлазно захтева јачање утицаја других центара моћи, пре свега ЕУ, ради балансирања данашњег хегемона.
Где су црвене линије које Русија неће дозволити да пређе Запад?
– Црвене линије су доста познате – то је директан напад на територију, војне објекте и војно особље Русије, као и њених савезника.
Како коментаришете оно што се дешава у Македонији, где се отворено крше сви демократски принципи како би ова мала земља била утерана у НАТО? Слично се десило и са Црном Гором, чија власт је отворено признала да улази у НАТО мимо воље народа.
– Задња догађања у Македонији надмашују чак и случај са Црном Гором. Одмах после изгубљеног референдума због бојкота, власт у Скопљу и њени ментори попут Веса Мичела прогурали промену назива земље у Собрању. И то кроз отворену комбинацију уцене и корупције дела опозиције. Уценили су их истрагом око прошлогодишњих насилних упада у Собрање, а корумпирали су их понудом трампе „одговорног гласања“ за амнестију! Такав стил у раду показује пре свега колико је САД стало до затварања „незавршеног посла“ на Балкану. У случају Македоније – да је њено најхитније утеривање у НАТО толико битно, да се због тога газе се сви финесе и норме међународног понашања и бар формалног поштовања суверенитета неке земље. Можемо претпоставити и да ће затварање македонског питања водити додатном пресингу на Србију како око КиМ и Републике Српске, тако и по питању приступања НАТО.
Какве би последице могао имати раскол у православљу који је изазвала Васељенска патријаршија? Зарад чијег интереса је то урађено? Да ли ће то довести до трајне поделе на руско и грчко православље?
– Најопаснија је могућност ескалације насиља у Украјини, и то ако отимања храмова Украјинске православне цркве Московске патријаршије и прогона њених верника који спроводе како расколници, тако и новопечене присталице Цариграда потпомогнуте државним апаратом. Потенцијал сукоба ту много надмашује и Донбас јер није ограничен неком конкретном локацијом. Православне парохије и светиње покривају читаву територију Украјине од запада све до истока и овај пламен може сада било где да крене. САД су изгурале читаву ствар код Васељенске патријаршије у циљу трајног отцепљења Украјинаца од Руса, и то кроз сечење најдубље и најчвршће везе двају дела истог народа. Тиме су задали врло тежак и крвав ударац руском народу. За разлику од многих геополитичких варки велесила, то су управо шамар, увреда и рана једног народа. Нешто што траје и памти се дуго, а врло тешко се опрашта. Главни су споредни актери те приче цариградски патријарх Вартомеј и председник Украјине Петер Порошенко. Цариградски патријарх тежи проширивању своје црвене базе изван уске ограде Фанара. Преузимање било којих епархија украјинског огранка Руске цркве је за њега важан корак према наметању свог примата осталим помесним црквама, посебно тамо где постоје сличне расколи и сукоби. На Балкану то су пре свега Црна Гора и Македонија, а не треба искључити ни сценарио проглашења косовске цркве ради отимања преосталих српских светиња на Космету. Нико не жели раскол православља, али у случају ескалације насиља у Украјини, неће бити лако опростити Цариграду његово учешће у таквом злочину.
Како видите положај Србије у постојећим условима? Захваљујући председнику Вучићу, земља се економски усправила, може ли победити све изазове који јој се намећу и на који начин?
– Положај Србије је доста компликован јер било какав економски учинак сам по себи није довољан у доба великих турбуленција.
Где видите простор за јачање сарадње Србије са Русијом?
– Остаје значајан потенцијал у привреди, иако је доста тога обављено. Добро је да је напокон кренула сарадња у ИТ-сектору, али свакако заостаје медијска присутност Русије.
Шта вам говори то што председник Путин почетком наредне године поново долази у Београд?
Прво, да је датум посете био померен. Друго, да су односи са Србијом стварно важни за Москву. Србија треба да искористи шансу.
Верујете ли да би променом међународних околности, слабљењем либерала на Западу и јачањем деснице могла променити позиција Србије на Косову и Метохији?
– Позиција Србије на Косову и Метохије може се пре свега побољшати преиспитивањем линије Бриселског споразума јер се види да он стално генерише додатне кризе и напетости, а скраћује маневарски простор Београда. Јасно је да промена међународног контекста даје Србији допунску шансу, само она треба да буде вешто искоришћена.
Извор: Alo.rs
