Мартина Далић, бивша потпредседница владе Хрватске и министарка привреде, објавила је јуче књигу „Агрокор: Слом ортачког капитализма“, а део у књизи посвећен је и Милораду Пуповцу, лидеру Срба у Хрватској, и малверзацијама у Тесла банци.
Тесла банка је 2011. основана на Пуповчеву иницијативу, а оснивачки удео, од укупно три милиона евра, дали су Фонд за развој Србије (председник је тада био Борис Тадић) и Фонд за развој Војводине (на челу покрајине био је Бојан Пајтић). Замишљено је да ова финансијска институција помогне Србима повратницима, да кредитира мале предузетнике, међутим, време је показало да се ниједан од пројеката није остварио. Пуповац је због пословања банке, где је годинама био на челу Надзорног одбора, што је био чист сукоб интереса, добио неколико кривичних пријава, банка је почетком године отишла у стечај, а у ваздуху је остало да виси питање једног од деоничара из Хрватске: „Да ли је тачно да је новац из Тесла банке ишао у Демократску странку?“
Хрвати сумњају на ДС
Тесла банка настала је 2011. куповином хрватске А банке малог предузетништва, а у пакету са овом хрватском штедионицом купљени су и њени губици (види оквир). Милосрдна идеја да се помогне Србима повратницима кредитима са минималном каматом и грејс периодом никад није заживела. Банка за чији почетни капитал су Фонд за развој Србије и Фонд за развој Војводине дали по 1,5 милиона евра, дакле, укупно три милиона евра пара грађана Србије, од почетка пословања бележила је губитке и изазивала контроверзе.
Пуповац је, и поред сукоба интереса, био на челу НО ове банке, а Ненад Влаховић, председник Српске праведне странке и Националног већа Срба у Хрватској, против лидера СНВ поднео је чак пет кривичних пријава. У негодовању због лошег пословања банке, али и неиспуњавања основног циља, најгласнији су били хрватски привредници који су ушли у причу. Уз два државна фонда из Србије, у Тесла банци су били и фабрика уља „Звезда“ са око 500.000 евра, „Кончар“ са око 400.000 евра, затим „Сладорана“ из Жупање..
А управо је Маринко Задро, један од власника „Сладоране“, још 2013. међу првима иступио против Пуповца, о чему су писали тада хрватски медији, и тражио одговор на питање где су њихове паре.
– Испрва сам мислио да је оснивање Тесла банке добра идеја јер је тако требало помоћи српским повратницима да покрену свој посао. Цео пројект водио је Пуповац. Веровао сам му, па сам за оснивање банке дао два милиона куна, а наговорио сам и колегу из Барање, па је и он дао додатних 250.000 евра. Сада жалим због свега, јер банка послује две године, а нема никаквих пројеката, док се губици страховито брзо гомилају. Прича се да је новац ишао и у Демократску српску странку Бориса Тадића. Кривце за упропашћавање банке требало би стрпати у затвор – казао је тада Задро.
Хрватска народна банка почетком године објавила је стечај над Тесла банком. За њен потоп и бачене паре грађана Србије и хрватских привредника нико није одговарао.
Пуповац је кршио закон
– Пуповац се није превише питао, нити су га превише занимала образложења предочена на хитно сазваном састанку владајуће коалиције. Сувишно је рећи да се на том састанку нико није упитао како је могуће да су ти мејлови објављени и, што је још важније, с којим циљем. Пуповцу је, ето, било жао што ми се то догађа. Његова је омиљена реч била контаминација. Додуше, све је то говорио човек који је 2011. тражио од мене, тада министарке финансија и тадашње потпредседнице владе Јадранке Косор, да из прорачуна осигурамо средства за капитал Тесла банке. Када то није ишло, онда је на неки мени непознат начин деоничар Тесла банке, заједно са неким другим хрватским предузећима, постао – „Агрокор“ – наводи Далићева у књизи, као и:
– „Агрокор“ је преко фабрике уља „Звезда“ у Тесла банци стекао удео од око 12,22 одсто, из чега произлази да је у капитал банке уплатио нешто мање од три милиона куна. Пуповац је постао председник НО и ту је дужност обављао од априла 2011. године (када се још звала А штедна банка малог предузетништва) до априла 2014. То што је у томе раздобљу, као и данас, Закон о спречавању сукоба интереса бранио овакве послове државних службеника некако се током те три године, у његовом случају, није сматрало проблемом. Међутим, Тесла банка се већ средином 2013. суочила с потешкоћама и Хрватска народна банка је у фебруару 2018. покренула њен стечај. Занимљиво је да је ту банку на стечајном рочишту упорно, али без доказа о расположивом капиталу, покушавала преузети управо Задужбина за етично финансирање, на чијем је челу Горан Јерас, онај исти с почетка ове приче о мејловима.
Далићева констатује да њој, за разлику од Пуповца, Тодорић никад није чинио услуге.
Ко је Мартина Далић?
МЕЈЛОВИ ЈОЈ ДОШЛИ ГЛАВЕ
Мартина Далић обављала је функцију потпредседнице хрватске владе и министарке привреде у влади Андреја Пленковића, али је поднела оставку у мају 2018, након скандала са мејловима у вези са израдом лекс „Агрокора“, којим је држава практично преузела руковођење „Агрокором“ (био у власништву Ивице Тодорића). Када је покренута афера, Далићева је казала да неће поднети оставку, али је друго цурење мејлова показало да је Пленковић знао шта је она радила, као и да је финалну верзију предлога лекс „Агрокора“ добио неколико сати пре његовог усвајања по хитном поступку, те се она повукла с функције.
Извор: Kurir.rs
