Сматра се да је Свети Харалампије имао велике исцелитељске моћи, те се и највећи број обичаја, који су везани за обележавање његове славе, односе на здравље и излечење од сваке болести.
Свештеномученик Харалампије је био епископ у Магнезији који је према предању у дубокој старости претрпео страшне муке у име Христа и умро у 113 години живота.
Наиме, када је настао страшан прогон хришћана у време цара Септимија Севера, Свети Харалампије није желео да се крије већ је сачекао мучитеље и допустио да га заробе.
Претрпео је страшне муке. Записи кажу да су му у једном тренутку и кожу одрали, али свети старац није поклекао.
Снага вере Светог Харалампија многе незнабожце је поколебала и преобратила у хришћанство укључујући и саму цареву ћерку Галину.
Према предању, након мучења, Харалампија су извели на губилиште. У тренутку смрти мудри старац је опростио својим мучитељима и замолио Бога за све здравље и душевно спасење свих људи.
Прича каже да је умро пре него што је џелат спустио мач на његов врат. Његово тело узела је принцеза Галина и часно га је сахранила.
Празник Светог Харалампија данас се слави као крсна слава. Верује се да је овај мудри светитељ имао исцелитељске моћи, па у неким крајевима Србије мајке данас обавезно воде децу у цркву како би му се помолили за здравље. Слично, верује се да на дан Светог Харалампија сви који имају било какве здравствене тегобе треба да посете лекаре.
За овог свеца везано је још једно интересантно веровање – стари кажу да ће дете које на овај дан изгуби свој први зуб или му никне нови, целог живота бити срећно и под заштитом Светог Харалампија.
Извор: Opanak.net
