Умањивање усташких злочина у Другом светском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином
Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг, јаме у које су током Независне Државе Хрватске бацани Срби, назива – фантомским.
– Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци – тврди Хебранг.
Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спасавани“, те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба“.
Љељак и његови истомишљеници тврде да усташе нису извршиле геноцид ни на Козари, нити у Јасеновцу, већ да су за страдања Срба криви – партизани и они који су дигли устанак против НДХ.
Хебранг Љељка назива „јединственом појавом у хрватској стварности“.
За Хебранга је геноцид у Јасеновцу „лаж којом се покорава хрватски народ деценијама“, али признаје да је тамо било и усташких злочина.
Као и други хрватски десничари, Хебранг за све криви „југо-комунистички“ кадар, који је, како тврди, „урастао у ткиво нове Хрватске“.
Он их види у Влади Хрватске, судовима, странакама, власницима нових предузећа, директорима банака, уредницима у медијима, те у полицији и обавјештајној заједници, наводе хрватски портали.
Његов отац Андрија Хебранг старији био је сарадник Јосипа Броза Тита у партизанском покрету, али се након рата политички разишао са њим и изгубио све почасти и функције.
Отац познати комуниста и „усташки сарадник“!
Андрију Хебранга старијег крајем фебруара 1942. године хапси га усташка полиција. Послат је у затвор на Тргу Кулина бана, а потом у логор Стара Градишка. Размењен је, заједно са још 29 партизана, за двојицу усташких првака које су партизани заробили.
Априла 1948. године је стављен у кућни притвор, у својој кући у Београду, а 7. маја је ухапшен и изведен на саслушање пред партијскукомисију. Саслушавање пред Партијском комисијом се одвијало у једној кући у Сремској Каменици. Поред Хебранга ту се налазио и Сретен Жујовић Црни.
Партијска комисија је тврдила да поседује сазнања о Хебранговој сарадњи са усташама и то кроз наводно потказивање загребачких комуниста, током окупације, као и да је био руски шпијун, због подршке резолуције Информбироа и одавања тајни Совјетима.
Званично је саопштено да је 11. јуна 1949. године извршио самоубиство, вешањем о радијатор, у београдском затвору Главњача. Службена истрага никада није завршена, а оптужница против њега никада није подигнута, нити му је суђено.
Извор: RTRS
