Најаве САД о могућем иступању из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета енормно су подгрејале опасност од нове трке у наоружавању и постале су још један камен спотицања у односима Москве и Вашингтона. Питање је — има ли наде за компромис?
Споразум који су на врхунцу Хладног рата 1987. године потписали лидери САД и СССР-а Роналд Реган и Михаил Горбачов, можда је био и највећи успех међународне контроле наоружавања, а експерти упозоравају да би крај тог уговора био катастрофа, посебно за Европу.
Москва и Вашингтон се већ дуго међусобно оптужују за кршење тог договора, који забрањује да две силе имају балистичке ракете на земљи и крстареће ракете домета од 500 до 5.500 километара, а Доналд Трамп је сада наложио Стејт департменту да припреми извештај о томе како Русија „крши“ Споразум.
Руски аналитичари сматрају да Трамп на тај начин жели да покаже својим европским савезницима да се САД повлаче, јер Русија наводно систематски крши споразум. То је, како кажу, „добар“ изговор, јер ће Трампу „одрешити руке“.
Заменик председника комитета Савета Федерације за међународне послове Владимир Џабаров сматра да је извештај Стејт департмента само „лепо паковање“, да се целом свету покаже да је Америка мирољубива земља коју „агресивна“ Русија приморава да прави такве кораке. Другим речима, Америка се припрема да изађе из тог споразума, а као разлог оптужује Русију.
Већ је постао манир, пре свега Вашингтона и Лондона, да Москву прву за нешто оптуже, по правилу без доказа, а затим да је кажњавају санкцијама и другим казненим мерама.
Конкретно, Вашингтон оптужује Москву да крши Споразум о ликвидацији ракета развијајући крстарећу ракету „Новатор“ 9М729. САД тврде да радијус дејства те ракете премашује параметре договорене у овом документу, док Москва то негира и чак је Американцима предала информације о тестирању те ракете.
С друге стране, руски званичници и војни експерти наводе да Америка крши Споразум о ликвидацији ракета малог и средњег домета постављањем система противракетне заштите у Европи, будући да ти системи могу бити коришћени и за лансирање крстарећих ракета „Томахавк“. У домету тих ракета је практично целокупна европска територија Русије.
Конкретно, лансирне рампе МК-41 у Пољској и Румунији без проблема могу да испале и „Томахавке“ који могу стићи до Урала.
Руски политиколог Владимир Шаповалов не очекује да ће извештај који се припрема по Трамповом налогу бити објективан и сматра да је амерички председник већ донео одлуку о изласку Вашингтона из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
„Највероватније да извештај неће бити објективан, пошто у последњих неколико недеља видимо да се увелико врши информациона припрема за излазак из тог договора. Фактички, одлука је већ донета. Све мере које је Трамп предузимао јасно показују да је ствар решена и да никаквих компромиса неће бити. Због тога сматрам да је тај извештај, који је Трамп тражио да се направи, само формалност. Очигледно је да је задатак чиновника, који спремају тај извештај, да оправдају ту одлуку која је већ донета. Трампу је сада важно да се припреми за то, како би своју одлуку о потреби изласка из договора прихватио амерички естаблишмент“, сматра Шаповалов.
Трампа су чак и западни медији критиковали што цепа документ, уместо да се бори за одржање договора. Према њиховој оцени, то не води ка циљу, осим ако САД саме неће да обезбеде нуклеарно појачање свог арсенала. А Трамп је о томе отворено говорио. Он је рекао да ће САД наставити да повећавају нуклеарни арсенал, све док се остали (Русија и Кина) „не опамете“.
Западни медији такође наводе да је, осим модернизације нуклеарног арсенала САД, Трампов сан и милитаризација свемира — између осталог, и да би се држао корак са Кином.
Такође, један од циљева САД јесте и да натерају Русију да уђе у трку у наоружању и да јој не дозволе да инвестира у привреду, науку и образовање. Вашингтон рачуна да ће та трка довести до краха руске економије, као што је био случај са Совјетским Савезом.
Међутим, Москва је више пута саопштила да неће улазити у трку у наоружавању, а руски председник Владимир Путин је рекао да су војни трошкови уравнотежени тако да буде заштићена и безбедност, али и економија земље.
Руски војни експерти кажу да би у случају да САД напусте Споразум о ликвидацији ракета, европске земље које пристану да на својој територији поставе америчке ракете средњег домета, аутоматски постале мете руских крстарећих пројектила „Калибар“.
Стручњаци тврде да управо ова врста руског оружја највише забрињава Американце, јер су свесни да „Калибрима“ са нуклеарним пуњењем или без њега Руси сада могу да ударе било где. Због тога је и у Европи све више оних који критикују Трампа да не хаје за своје европске савезнике.
Такође, међу аналитичарима постоји и мишљење да је Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета застарео и да би Русија и САД требало да седну за преговарачки сто и направе нови систем контроле оружја, узимајући у обзир околности 21. века. Међутим, војни експерт Виктор Мураховски сматра да су мале шансе да се то догоди.
„Ако говоримо о таквој класи оружја, као што су крстареће и балистичке ракете средњег и кратког домета, забрањене Споразумом о ликвидацији ракета, главни актери овде нису САД и Русија, него Кина, Северна Кореја, Индија, Пакистан и Иран. Без тих земаља нови договор се никако не може склопити. Дакле, евентуално нови систем контроле оружја требало би размотрити са земљама које имају и развијају крстареће ракете средњег и кратког домета од 500 до 5.500 километара. Али мислим да они на то неће пристати, јер Кина категорично одбија да уђе у било какве преговоре о ограничавању нуклеарног наоружања, а Индија и Пакистан једни друге гледају преко нишана“, каже Мураховски за Спутњик.
Експерт истиче да је јасно зашто су САД одлучиле да изађу из тог договора, а Русија је, како каже, само изговор.
„Главни разлог је оно о чему говоре амерички војници, а то је да им је тешко да се супротставе Кини у зони одговорности америчке Пацифичке команде, пошто Кина располаже ракетама средњег и кратког домета, док су Оружаним снагама САД руке везане због Споразума о ликвидацији ракета. Кина, по рачуници Американаца, тренутно има више од 2.300 балистичких ракета средњег и кратког домета. Значајан део њих има нуклеарне бојеве главе. У зони опсега су цела Јужна Кореја, Јапан и острво Гуам, где се налазе америчке базе. Управо због тога су Американци ово питање покренули још почетком двехиљадитих, а до 2011. године то се већ појавило и у извештајима Конгреса као главна тема. Ја сам готово сигуран да ће САД изаћи из Споразума о ликвидацији ракета, али да они у Европи неће распоређивати своје пројектиле, јер у Европи имају довољно крстарећих ракета, морског и ваздушног базирања. Ако амерички разарач са 64 крстареће ракете стоји у Талину, онда је све јасно и може се узети лењир и измерити растојање до руских градова Пскова и Петербурга…“, каже Мураховски.
Експерт сматра да могућа трка у наоружавању неће у значајнијој мери подразумевати количине носача нуклеарног наоружања, посебно стратешког, колико ће се водити рачуна о квалитету. Како додаје, у току је прелазак на хиперзвучне навођене бојеве блокове који управљају системима диференцирања ПРО и укључење вештачке интелигенције, али нема кванитативног раста.
Ако би се цела ова прича сумирала, онда би се могла свести на речи једног немачког новинара који је навео да претњом, да ће иступити из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, Трамп заправо „циља Русију, мисли на Кину, а погађа Европу“.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.sputniknews.com
