Свако ко живи на Косову и Метохији, а усуди се да терористичку организацију ОВК помене у негативном контексту, могао би да се суочи са судом и затвором!
У најкраћем, тако изгледа једна од идеја приштинских власти коју желе да преточе и у праксу, уколико се усвоји закон о вредности борбе ОВК. Суштина овог, за сада нацрта, у који је „Блиц“ имао увид, јесте да се кажњава негативног помињања злочина ОВК чиме Приштина, практично, жели да и правно-формално амнестира злочинце који су по Косову деведесетих година мучили, убијали, уништавали, спаљивали и отимали од Срба и неалбанског становништва све оно што им се налазило на путу.
На овај начин би се још једном „учврстила“ пракса да легализација убистава и протеривања српског становништва са КиМ као најбројнијег, остану некажњена. Додуше, албански политичари су се и до сада према тим злочинима односили као да се нису ни десили, а са овом идејом су заправо смислили још један начин да се о њима ћути. То и не треба да чуди с обзиром на то са су многи од њих, који данас заузимају највише позиције у „државном руководству“, заправо били припадници исте те ОВК, који су и сами чинили бројне злочине.
Вербални деликт
– Они практично хоће да уведу вербални деликт. Ако неко јавно каже да су припадници ОВК убице, могао би да буде кажњен. Ако неки сведок на суду каже да су припадници ОВК злочинци, могао би да буде кажњен. Ако неко, коме су страдали најмилији, упери прстом у ОВК као одговорну за, на пример, убиство, отићи ће у затвор – прича извор „Блица“ са КиМ.
Нацрт закона који све ово предвиђа још није стављен на дневни ред косовског парламента, али је припремљен, тако да не би било изненађење да се ускоро и нађе пред посланицима.
Овај документ, према сазнањима „Блица“, уређује „институционалну и грађанску обавезу за заштиту вредности борбе ОВК“ која је, како се наводи, „својим пожртвовањем, ангажовањем дала непроцењив допринос Ослободилачкој борби Косова и била одлучујући фактор за слободу и независност народа Косова“.
Шта су „вредности борбе ОВК“, ако се пита Приштина?
У Нацрту се наводи да се под заштићеном вредношћу борбе ОВК сматра: оружана борба народа Косова, на челу са ОВК-а, у циљу ослобођења Косова; ветеран, застава, грб, генерални штаб, политичка управа ОВК, као и Меморијални комплекс „Адем Јашари“. Такође, „заштићена вредност“ борбе је и сама ОВК за који се наводи да је „војна формација наоружана и организована на добровољној основи, са препознатљивом униформом и ознакама, са организационим јединицама и командним ланцем под управом Генералног штаба, под цивилном контролом политичког руководства, са јасном мисијом заштите народа Косова и ослобођења земље од окупационих војно-полицијских снага и управе Србије на Косову“.
Шта су „вредности“ ОВК у реалности?
Најпознатији су по злочинима које су чинили припадници ове терористичке организације, које некадашњи њени припадници и јавно признају. То се десило само пре два-три дана са Насимом Харадинајем, ветераном ОВК и братом од стрица косовског премијера Рамуша Харадинаја, који је јавно рекао да је убијао српске војнике кад год је имао прилику, као и да му је драго што је убијао Србе.
Међутим, ово је само једна од прича у вези са ОВК која би требало да добије епилог на суду који је основан за злочине почињене на КиМ скрајем деведесетих година, када је у јужној српској покрајини ОВК највише „оперисала“ са једним циљем – протерати Србе.
У тој замисли десио се велики број злочина над Србима, од киднаповања рудара, преко Зочиста, Оптеруше, Ретимља, убиства више од 40 цивила, породице Столић и Симић, злочина у Ливадицама и Старом Грацком…
Специјални суд за ОВК
Уз све то треба додати и извештај о нехуманом поступању и трговини људским органима на Косову, који је сачинио Дик Марти, бивши специјални известилац Савета Европе, након чијег објављивања је и формиран Специјални суд за ОВК. Управо је Марти означио актуелног косовског председника Хашима Тачија као једног од челних људи групе која је убијала политичке противнике и ишла тако далеко да је убијала цивиле и продавала њихове бубреге илегалним трговцима органа.
Међутим, Тачи није једни за кога се спекулише да би могао да се нађе на оптужници Специјалног суда. Осим њега, ту је и актуелни косовски премијер Рамуш Харадинај, као и његов млађи брат Даут. Харадинај старији био је један од команданта ОВК у Метохији, који је између осталог потписивао наредбе којима је припаднике ОВК упућивао у која места на Косову да иду и шта да раде. Злочини над српским цивилима, полицајцима, па чак и појединим Албанцима нису му били непознаница, а наводно је наређивао и затварање деце у оборе, њихово малтретирање, па и убиства. На мети ОВК била је и полиција у селу Лауш, а већ до маја 1998. села око Пећи, Ђаковице, Дечана и Клине била су етнички очишћена од српског становништва. Од марта до септембра 1998. на подручју које су контролисале Харадинајеве јединице убијено је 30 полицајаца. То је само један део приче о Харадинају старијем.
Са друге стране, његов млађи брат Даут могао би да буде оптужен због улоге коју је имао у злочинима на Радоњичком језеру, тачније због учешћа у убиству око 40 Срба, Албанаца и Рома који су на тој локацији погубљени, а њихова тела бачена у језеро.
Нема правде за жртве
Специјални суд би могао да се позабави и са актуелним председником косовске Скупштине Кадријем Весељијем, који је био први човек обавештајне службе ОВК (ШИК). Исти случај је и са Фатмиром Љимајем, такође активним политичарем на Косову, који је био један од команданата ОВК за регион Малишева.
Какав ће епилог и њихових злочина, али и оних које су починили и други припадници ОВК знаће се када Специјални суд буде подигао прве оптужнице. За сада процене нису оптимистичне с обзиром на то да се овај суд оснивао годинама уназад, релативно скоро почео са радом, да је главни тужилац већ једном био замењен… За све то време, правде за жртве и њихове породице нема.
На Косову је током ратних година убијено више од 3.000 Срба и неалбанаца, киднаповано випе од 1.000 људи а, према подацима УНМИК-а, у јужној српској покрајини пронађени су трагови око 140 приватних затвора и логора.
Извор: Blic.rs
