Током саслушања после хапшења Михаиловић пред иследником рекао да је на почетку рата имао споразум с Брозом, који је тај споразум прекршио
Пре него што је дошло до коначног окршаја између партизана и четника, Дража Михаиловић и Јосип Броз Тито имали су на почетку Другог светског рата споразум о заједничкој борби против Немаца који је пропао јер је Тито Дражу закинуо за паре.
После његовог хапшења 1946. године, током испитивања које је трајало 42 дана, Михаиловић је пред иследником изјавио да је у септембру и октобру 1941. с маршалом Титом одржао три састанка на којима је постигнут споразум о пет кључних ствари.
Михаиловић је у исказу, који је објавио Експрес, тврдио да се с Титом договорио о заједничкој акцији четника и партизана против Немаца, општој мобилизацији свих способних за оружје, с тим да се борци определе да ли ће се борити под његовом или Титовом командом, да партизани у селима на територији коју они ослободе бирају народне одборе, а да старешине села које освоје четници буду четовође.
– Маршал Тито се обавезао да ми из ужичке фабрике да 500 пушака, извесну количину муниције и шест милиона динара – изјавио је Михаиловић и додао да је уговорено и да ратни плен деле напола.
На једном од састанака, како је тврдио Михаиловић, Тито је поменуо и питање јединствене команде четника и партизана, али се преко тога прећутно прешло, тако да су команде остале одвојене.
Михаиловић је тврдио да је, према споразумом с Титом, и четници и партизани вршили мобилизацију која је „ишла добро“, али је признао да је било кошкања међу руководиоцима и једних и других јер су се трудили да прибаве што више бораца.
– Људству које смо ми мобилисали, а за које нисмо имали оружје, давали смо легитимације и враћали их кући, с тим што се сматрало да су мобилисани и чекају да буде позвани… Што се тиче пушака и муниције, добио сам све, како је Тито обећао. Оснивање месне власти изведено је по споразуму. Новац нисам добио – тврдио је Михаиловић.
Чињенице
Пет тачака споразума Тито-Дража
1. Заједничка акција четника и партизана против Немаца
2. Општа мобилизација свих способних за оружје, с тим да се борци определе да ли ће се борити под Титовом или Дражином командом
3. Да партизани бирају народне одборе у селима која ослободе, а старешине четничких села да буду четовође
4. Тито да Дражи да 500 пушака, муницију и шест милиона динара
5. Подела ратног плена напола
У свом саслушању генерал Југословенске војске у отаџбини тврди да је од маршала добио све, сем обећаних пара.
„Аца Мишић је мој класни друг, свакодневно сам одлазио у његов дом, од 1930. кад год бих био у Београду, рекао је Михаиловић о дружењу са сином војводе Живојина Мишића.
„У тешком моменту за мене, добијам од маршала Тита понуду писмом да се обуставе непријатељства, да се формира суд који ће казнити кривце. Ја то прихватам. Непријатељства су обустављена и склапа се нови споразум“, рекао је Михаиловић..
„Истина је да сам партизанску Славковачку чету напао у школи на Планици, заробио 14 партизана и међу њима Јанићијевића, кога је та група отела од Мишића у Ваљеву. Јанићијевића сам одмах стрељао, јер сам имао обавештење да је гестаповац, остале сам пустио, а девојку Главњића сам задржао“, рекао је Дража.
„Немци су почели офанзиву на Ужице и Чачак. Маршал Тито мене зове телефоном и то је био наш последњи разговор. Маршал ме пита шта ћу урадити у овој офанзиви, пошто ми је изложио да ће он прихватити борбу против Немаца. Ја сам му одговорио да фронтално не могу прихватити борбу и да се морам вратити са свим одредима на њихове терене, а ја сам са једно 200 људи остао на Равној гори. Моји се људи повлаче кроз немачке дивизије и узимају правац за свој терен, а партизанске снаге прихватају борбу на Буковима, Пониковици и даље преко Златибора“, објаснио је Михаиловић.
Извор: Kurir.rs/Slavica Tomčić
