Познати Французи о француско-српским блиским везама и срамоти која се десила на обележавању сто година од краја великог рата.
Несрећни распоред званица на церемонији обележавања стогодишњице Првог светског рата у Паризу показао је и ону другу страну. Огроман број Француза, различитих политичких опредељења, узраста и функција, писци, политичари, потомци војника, реаговали су на ову несмотреност протокола која је бацила сенку на заједничку победу у Великој војни.
Огласили су се, тако, и Марин ле Пен, Жан-Кристоф Бијисон, Пјер Траније, Клеман Веј Ренал, Тјери Маријани… Хиљаде Француза остављало је коментаре на њихове поруке, изражавајући незадовољство протоколом на церемонији и одајући поштовање француско-српском пријатељству. Тим поводом говоре истакнуте личности француског политичког, јавног и културног живота.
Патрик Бесон, писац: Уписано у историји
Без сумње, млади Емануел Макрон изгледа није довољно проучавао историју рата 1914-1918, иначе би знао колике жртве је, заједно са француским војницима, поднела српска војска. На комеморацији 11. новембра, место вашег председника требало је да буде уз нашег, а не далеко од њега. Француско-српско пријатељство ће преживети ову моралну и политичку грешку, јер је оно уписано у историји, а Емануел Макрон само у садашњем тренутку.
Жан Мари Ле Пен, оснивач Националног фронта: Мрска манипулација
Протоколарно место додељено председнику Србије 11. новембра у Паризу додатно ме је шокирало, јер представља део низа мрских историјских манипулација, које осуђујем већ деценијама.
Пјер Анри Бинел, бивши мајор и обавештајац: Образовани знају
Огорчен сам, наравно. Нормално је што има толико реакција Француза који се сећају Првог светског рата. Протокол за ову манифестацију, нажалост, није имао никакве везе са Првим светским ратом. Није, чак, организована ни војна парада. Француско-српско пријатељство је живо међу образованим људима. У француским школама данас сви говоре о бици на Соми, нико о Солунском фронту. Сећам се историје, и поред цене коју сам лично платио. Усправан сам човек. Историја је веома битна, јер су лекције из прошлости обећања за будућност.
Анри Лакај, адмирал у пензији: Горак укус
Почињена је веома тешка грешка. Потпуно је апсурдно да Србија буде скрајнута, имајући у виду њене заслуге у Првом светском рату, а да Тачи буде у центру. Требало је да буде сасвим другачије. Било је и других полемика на обележавању стогодишњице, а све се завршило твитовима америчког председника против политике Макрона. Много горког укуса је остало после те церемоније.
Жак Огар, први вођа специјалаца на КиМ: Политика над осећањима
Реч је о неуспелој церемонији. Требало је да се обележи победа у Првом светском рату, а не мир који је касније потписан у Версају. Почаст је морала пре свега да се ода савезницама које су победиле у том страшном рату, укључујући, наравно, и Србију, једну од главних сила победница, која је поднела веома велике жртве и имала изузетно важну улогу у коначном тријумфу. Немам ништа против Немаца, али није их требало стављати у центар. Шокантно је видети представника фантомске државе Тачија одмах иза Владимира Путина, а Александра Вучића негде у прикрајку. Политика се наметнула над памћењем и осећањима. Повредили смо Србију. Знам о чему говорим. Брат моје баке Жак Сеген дао је живот на Солунском фронту, за Француску и Србију.
Жан Пол Блед, професор на Сорбони: Блиски односи и поред грешке
Треба релативизовати овај инцидент, јер не упућује на политичку намеру Јелисејске палате. Неспорно је да су постојали грешка и гаф протокола, али то не долази од председника Француске Републике. Најбољи доказ за то је што ће Емануел Макрон ускоро посетити Београд, чиме се потврђује улога коју је Србија имала у Првом светском рату и коначној победи. Истовремено, предстојећа посета је и илустрација веома блиских веза између Србије и Француске, симболизованих Спомеником захвалности Француској, који ће Макрон лично открити после реновирања.
Алекси Труд, историчар: Реванш поражених
У Србији је 1. новембара, на прослави сто година ослобођења Београда, амбијент био фантастичан. Амбасадор Мондолони и државна секретарка Женевјев Даријесек су изузетно примљени. У том тренутку била је то демонстрација јаких веза између наше две земље. Тим пре сам још више био шокиран у Паризу, и због распореда на церемонији са Тачијем иза Макрона, и због истицања косовске заставе пре тога. Са Ангелом Меркел поред француског председника, и Изетбеговићем недалеко, то уопште није била комеморација посвећена Првом светском рату, већ мултилатералном свету данашњице. Све су побркали. Стекао се утисак да је реч о реваншу поражених. Реч је о недостатку културе људи формираних на медијском и образовном систему који не даје прави значај историји.
Патрик Муро, колекционар: Шокиран сам неправдом
Љут сам и озлојеђен. Срамота је то што се догодило. Надали смо се нечему другом. Уместо тога, довели су нам Ангелу Меркел и Ердогана. Шокиран сам због неправде која је учињена француско-српском пријатељству. Ред је да се извинимо Србима. Наставићу да присне односе између наших народа браним истом снагом и убеђењем. Идем поподне да обиђем српску локомотиву коју смо, уз заставе двеју земаља, поставили испред Војно-меморијалног комплекса „Инвалиди“, да је очистим од опалог лишћа и мало угланцам.
Ален Покар, писац: У челу Немачка и Косово
Скандалозно је то што нисмо истакли земље победнице. Није учињенина достојна част ни Србији, ни Италијанима, ни Енглезима. С друге стране, у челу су били Немачка и Косово! Реч је о Првом светском рату а не о актуелним геополитичким односима. Срамота је што је тако испало. Пријатељство између Француза и Србије је јако. Морао би у Француској да се оснује почасни одбор који ће га неговати, да се јаче и боље чујемо. Довео бих у чланство много важних људи.
Жан Лик Меланшон, политичар: Привржености и братство
Наша странка Непокорена Француска жали и шокирана је због недостатка поштовања према српском народу поводом обележавања стогодишњице победе 1918. године. Подсећамо на нашу приврженост и братство са српским народом.
Извор: Novosti.rs
