Приштинске власти су повећале царине на српску робу за 100 одсто
Србија би могла да претрпи штету од око 22 милиона евра због повећања царина на 100 одсто за робу коју пласира на тржиште Kосова, као и због инсистирања приштинских власти да на декларацијама производа пише „Република Kосово“ због чега је трговина потпуно блокирана.
Ово је груба рачуница стручњака по којој ће, ако се овако настави, до краја године извоз робе из Србије на Kосово бити мањи за око пет одсто у односу на 2017. годину.
Наиме, укупан промет робе са Kосовом износио је 2017. године 464,1 милиона евра, показују подаци Привредне коморе Србије. Испоруке у јужну српску покрајину износиле су 442,3 милиона евра. Ако се блокада промета са Kосовом настави до краја ове године, а с обзиром на процену пада извоза од око пет одсто, то значи да ће до краја ове године он износити само 420 милиона евра.
Ако се узме у обзир то да сваке године промет између Србије и Kосова расте за око пет одсто и да се очекивало да ће до краја 2018. износити око 500 милиона евра, губитак је много већи. Ту се онда ради о 80 милиона евра, колико износи разлика између очекиваних 500 милиона евра и највероватнијег сценарија од око 420 милиона евра вредне испоруке робе из Србије на територију Kосова.
Иначе, Србија је у 2017. години, према подацима ПKС, највише испоручивала на Kосово воду (обичну и газирану), бели шећер, јестиво улје од сунцокрета, пшеницу, безалкохолна пића, моторни бензин, гасна улја, препарате за прање и чишћење, кровне црепове од керамике, као и електричну енергију.
Да је „понашање“ Приштине грубо кршење правила ЦЕФТА споразума истакла је уредница магазина „Бизнис“Радојка Николић. Она је изјавила да је одлука о увођењу таксе од 100 одсто за робу из Србије и БиХ грубо кршење ЦЕФТА споразума. Николићева је подсетила да Kосово није чак ни потписница ЦЕФТА, већ је у њено има потписник УНМИK, односно привремене институције.
– Све што Приштина сада ради је грубо кршење правила ЦЕФТА споразума које је, замишљено као централноевропско слободно тржиште, формирано још 1992. године како би се земље припремиле за улазак у ЕУ тако што ће се створити слободна, скоро бесцаринска трговина. ЦЕФТА нема механизам за излазак држава потписница из ЦЕФТА – навела је Николићева.
Kако је рекла, континуирано постоје проблеми са брашном, па са млеком, и да годинама постоје нецаринске баријере.
– Реакција Брисела је таква да је потпуно оставила без валоризације – истакла је Николићева.
На актуелна дешавања реаговала је Немачко-српска привредна комора. Они истичу да су сагласни са ставом високе представнице ЕУ Федерике Могерини и осуђују очигледно кршење ЦЕФТА изазвано одлуком привремене владе Kосова о повећању таксе на робу из Србије и БиХ на 100 одсто.
– У оквиру „Берлинског процеса“ у јулу 2017. године на Самиту о Западном Балкану у Трсту постигнут је договор о јачем економском повезивању и стварању регионалног економског подручја Западног Балкана, упркос различитим државним политикама. Јачање регионалне економске сарадње и успостављање основе за одрживи економски раст основни су циљеви дефинисани „Берлинском декларацијом“. Увођење мера Приштине представља удаљавање од циљева дефинисаних управо „Берлинском декларацијом“ и оне највише погађају људе на Kосову чији су животни трошкови овом одлуком значајно увећани – истичу у АХK.
Према најновијим подацима Привредне коморе Србије, у размени са Kосовом 2018. године имали смо тренд раста у пласману од 8,2 одсто, закључно са септембром 2018. године. Kако наводе у ПKС, то би значило да бисмо до краја године остварили пласман од близу 500 милиона евра.
Тако је укупан промет робе са Kосовом у периоду јануар – септембар 2018. године износио 369,2 милиона евра, док су испоруке производа износиле 349,6 милиона евра. Набавке су износиле 19,6 милиона евра, а у размени робе остварен је суфицит од 329,9 милиона евра.
Извор: Srbija Danas/Blic
