Света мученица Пелагија Терсијска, од малих ногу је осетила љубав према хришћанству у свом срцу, иако су јој родитељи били незнабожци. У то време цар Диоклецијан прогонио је хришћане, али се, игром случаја, његов син заљубио у Пелагију.
Како би избегла просидбу, Пелагија је спас потражила код епископа Клинона, који ју је упутио у веру и крстио. Збацила је своје скупе одоре, одрекла се богатства и као убога девојка се вратила кући и признала мајци да се крстила и да је свој живот посветила Христу.
Кад је ово чуо Диоклецијанов син, од туге се пробо мачем и усмртио. Пелагијина мајка, која је желела да се ћерка добро уда, из злобе преда ћерку Диоклецијану на милост.
Диоклецијан се заљуби у прелепу девојку, али пошто је Пелагија остала непоколебљива у намери да се не удаје, он ју је осудио на страшне муке – да се спали у металном волу, усијаном од огња.
Када су је мучитељи обнажили, света Пелагија се прекрсти крстом и с молитвом на уснама, сама уђе у усијаног вола, где се у трен ока сва растопи као восак.
Подстакнути овом причом, у народу су се створили обичаји које треба практиковати на овај дан. Никако се не пале свеће, нити већи пламенови. У противном, веровање каже да ћете на себе навући злу Пелагијину судбину и остати без рода и порода, али и љубави.
Жене које не могу да имају децу, требало би да вежу стручак рузмарина и ставе га испод јастука, тако ће призвати добре духове да им помогну.
Извор: Pink.rs
