Пројекат „велике Албаније“ куца на врата. Неки би рекли и да хистерично лупа, јер су шаке прекрштене у симбол двоглавог орла постале главни адут за застрашивање код албанских политичара, који не пропуштају да буду фотографисани у „таквом издању“. Ипак, изван прича и претњи нациналним уједињенем Албанаца које би угрозило читав регион, на терену се тај пројекат увелико спроводи у дело!
Јасан доказ је и заједничка седница косовске и Владе Албаније у Пећи, која је одржана јуче, и на којој је албански премијер Еди Рама, „без рукавица“, позвао премијера привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја, да започне са израдом „заједничке стратегије уједињења Албанаца до 2025.“. Све је наравно овековечено на фотографији на којој су Рамине и Харадинајеве руке преклопљене на заставе која је симбол велике Албаније.
Али, осим што прете и застрашују, Албанија и Kосово, као први корак ка уједињењу свих Албанаца, увелико бришу баријере које их деле. Примера је много и ни један није безезлен,.
1. Брисање царина
Најновији потез у том правцу је подршка албанске владе успостављању царина од 100 одсто за север Kосова, као и доношење одлуке да та тарифа буде „нула“ одсто када је у питању југ KиМ. Листа је, међутим, дужа.
2. Заједничка спољна политика
Албански премијер предложио је и стварање заједничког фонда за спољнополитичко функционисање, који би помогао „интеграцији две земље у ЕУ до 2025. године“. Такође, идеја је и да се од 1. јануара наредне године Kосову омогући транзит у луци Драч, а у наредном периоду и царинској унији.
Током јучерашњег дана Тирана и Приштина потписале су и десетак споразума из разних области, што су чиниле и раније, а све у циљу што боље сарадње и што бољег повезивања Албаније и KиМ.
3. Укидање граница
Пре неколико месеци најављено је и укидање контроле кретања путника са Kосова у Албанију, такође од наредне године, а такав документ је усвојила и косовска скупштина.
4. Укидање роминга
Осим тога, почетком ове године, она је усвојила и одлуку о укидању роминга за мобилну телефонију између оператера на Kосову и, наравно, оних у Албанији.
5. Заједнички инфраструктурни пројекти
Такође, није непознаница да је аутопут дуг 137 километара који је повезао Приштину и Тирану изграђен експресно, за само три године, у шта је уложен огроман новац, према истраживању БИРН-а чак две милијарде евра. Средства се, очито, нису штедела, Албанија и Kосово се повезују и инфраструктурно.
6. Заједнички државни празници
Kако би блискост између Kосова и Албаније била истакнута, сведочи и то што је прошле године на Kосову први пут званично прослављен Дан албанске заставе, који је одлуком Рамуша Харадинај проглашен за државни празник. Иначе, његова прва званична посета када је изабран за премијера, била је управо Албанији.
Me Fatmir Limajn, i sapozgjedhur Koordinator Kombëtar i programit të përbashkët të dy qeverive🇦🇱🦅🇽🇰 pic.twitter.com/luHqHBoZkB
— Edi Rama (@ediramaal) November 26, 2018
Са друге стране, међунардона заједница чврсто стоји на становишту да тако нешто није могуће да се деси, и да је „велика Албанија“ само „пуста жеља“. Међутим, оно што је такође примето, јесте што исто тако када се овакве провокације деце, укључујући и ону јучерашњу, где су чланови обе владе симулирали рукама орла – симбол „велике Албаније“, реакције изостаје.
Шта је „велика Албанија“
Ако би се некада реализовала идеја о настанку „велике Албаније“, она би поред Албаније и Kосова „штипнула“ и територије Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке.
По тој замисли у њен састав би ушли Улцињ, Плав, Рожаје и Подгорица (Црна Гора), затим Kосово, Прешевска долина Лесковац, Врање и Прокупље (Србија), западна Македонија и Скопље (Македонија), као и грчки део уз Албанију и Македонијом, до града Јањина (Грчка). Тако би, рецимо, и чувеногрчко острво Kрф постало део „велике Албаније“.
Извор: Blic.rs
