Неједнакост грађана по висини дохотка (доходовна неједнакост) у Србији је највећа у Европи и мерена џини коефицијентом последње три године износи 38 (што већи коефицијент већа неједнакост), речено је на симпозијуму „Неједнакост у Србији“ у организацији Српске академије наука и уметности.
Код нас 20 одсто најимућнијих имају девет пута већа примања од 20 одсто становништва са најмањим приходима.
За такву ситуацију према мишљењу Михаила Арандаренка, професора на Економском факултету у Београду, заслужни су слаби ефекти пореског система и социјалних трансфера.
„У Србији порези смањују неједнакост за само 2,7 поена, док у земљама ЕУ у просеку смањују за четири. Такође и ефекат пензија на смањење неједнакости је много мањи него у ЕУ. У Србији пензије смањују џини коефицијент за 10,9 поена, а у ЕУ за 17,2 иако су издвајања за пензије у односу на БДП Србије већа од просека ЕУ“, објаснио је Арандаренко.
Да је са становишта једнакости порески и систем социјалне заштите неадекватан показује и то што је неједнакост у Србији пре пореза и социјалних трансфера слична као и у ЕУ, а након њих веома висока. Једно од честих објашњења је да је у Србији сива економија велика, да се не плаћа порез па ни држава нема пара за социјалу. Међутим, Арандаренко открива да Србија кроз порезе у односу на БДП прикупља колико и старе чланице ЕУ, а више него нове чланице.
„Рецимо, Словенија и Словачка имају џини коефицијент 25, међу најмањима у Европи, а прикупљају исти износ средстава кроз порезе у односу на БДП као Србија. Очигледно да нешто није у реду са пореским системом и социјалним трансферима“, напомиње он додајући да је порески систем Србије креиран почетком 2000-их на тадашњим неолибералним начелима да пореска основица буде што шира, односно да сви, богати и сиромашни, плаћају порез, да буде једноставан за наплату и да се што више прикупља порезима на потрошњу.
Према речима Арандаренка, то је био класичан избор за сиромашне земље у које је Србија тада класификована и уместо да се пореди са европским поређена је са афричким и азијским земљама. Отуда данас раскорак између пореског система Србије и система у ЕУ. У Србији 52 одсто укупних пореских прихода долази од ПДВ-а који је регресиван, више оптерећује сиромашне од богатих, док у ЕУ ПДВ даје 34 одсто пореских прихода. С друге стране директни порези, као што су порези на рад, добит, имовину који су прогресивни, више оптерећују богате него сиромашне, у Србији дају 16 одсто укупних прихода, а у ЕУ 33 одсто.
Арандаренко истиче да је систем породичних трансфера „окрутан“ према породицама са пуно деце.
„Породице са петоро деце немају право ни на дечју помоћ ни на родитељски додатак. Наводно разлог је то што породице имају толико деце због неодговорности родитеља и да је то према стандардима Светске здравствене организације. Ја то нисам нашао у документима СЗО, али рецимо Аустрија даје све већу помоћ до 15. детета, а од 15. надаље једнако за свако дете“, напомиње Арандаренко. Такође, социјални трансфери у Србији су изузетно ниски, а најчешћи изговор државе је да се нема пара.
Према подацима Јелене Жарковић, професорке на Економском факултету у Београду, на основу упоредне студије о неједнакости у Србији и бившим земљама Југославије, рецимо у Словенији и Србији око три одсто популације прима новчану социјалну помоћ, али у Словенији она износи 25 одсто, а у Србији осам одсто просечне плате. Дечији додатак у Србији прима 19 одсто деце, а у Словенији 86 одсто, а према њеним речима јавио се и предлог да се даје свима без обзира на имовинско стање родитеља.
Међутим, за неједнакост у некој земљи најважнији је порез на доходак. Док Србија важи за земљу са јединственом стопом пореза на доходак грађана, који је до 2007. године био чак и регресиван (веће оптерећење на најмање плате) док није уведен нулти порески разред.
„Током деведесетих у Србији је покушано са увођењем синтетичког пореза са прогресивном скалом, али због економске ситуације та добра идеја је пропала. Од 2000. као и у другим источноевропским земљама ишло се на јединствену пореску стопу како би се инвеститорима послао сигнал да су то повољне дестинације за инвестиције. Експерти су били за то да се повећа конкурентност земље, а синдикати се нису бунили против тога“, објашњава она.
С друге стране, Словенија је одмах по распаду СФРЈ увела модеран прогресиван систем опорезивања са пет разреда и стопама од 16 до 50 одсто уз пореска изузећа. И у Словенији се расправљало о јединственој пореској стопи, али након пуно разговора и противљења синдиката од тога се одустало“, каже Жарковић истичући да је за разлику од Србије у Словенији вођена широка јавна дебата о реформама и као резултат Словенија је избегла шок терапије и у економији и у социјалној политици и данас има најмању неједнакост у Европи.
Фото: Pixabay.com
Извор: danas.rs
