Америчка агенција „Асошијетед прес“ (АП) објавила је опширан текст о плану Kосова да формира војску, и у коме детаљно анализира могућу реакцију Србије, став НАТО, а поставља и питање легитимитета тог потеза Приштине.
У бизарној анализи, чија је окосница шта би било када би заиста дошло до војног сукоба Београда и Приштине, АП се бави актуленом кризом у рагиону, јачином и бројношћу војних снага две стране, али и позицији и утицају Америке и Русије у случају војне интервенције.
Очекује се, како се наводи, да ће косовски параламент у петак одобрити нацрт закона о трансформацији постојећих паравојних снага познатих као Kосовске безбедносне снаге (KБС), које броје 4.000 припадника у ширу, лако наоружану војску.
Дуготрајне тензије су порасле и након што је Приштина подигла таксе на 100 одсто за српску робу као очигледну одмазду на то што је лобирање Србије спречило покушај Kосова да уђе у Интерпол.
– Приближавање Kосова формирању регуларне војске довољно је наљутило Србију да говори о војној интервенцији – пише АП.
Док Србија верује да је главни циљ предложене војске заузимање и етничко чишћење севера Kосова насељеног Србима, приштински званичници то негирају.
Уз упозорење на могућу војну интервенцију, српска премијерка Ана Брнабић је прошле недеље рекла да се нада да „никад нећемо морати да употребимо нашу војску“ али да је то „тренутно једна од опција на столу“.
АП поставља питање колико је озбиљна српска претња, оцењујући да је то, по свој прилици, „празна претња“, и додаје да је крајње невероватно да ће Србија предузети војну акцију, иако је „појачала своје звецкање оружјем“.
– То би изазвало директну конфронтацију са око 4.600 мировњака НАТО, укључујући америчке војнике стациониране на Kосову од 1999. То би такође скоро сигурно изазвало санкције Запада и изолацију Србије – додаје АП.
Без обзира на присуство НАТО на Kосову, Србија има много снажнију војску – скоро 30.000 професионалних војника у поређењу са 5.000 у новој косовској војсци.
Русија је недавно наоружала Србију борбеним авионима и тенковима, али бомбардовање 1999. уништило је војне капацитете земље кој су занемарљиви у поређењу са оним Алијансе, наводи АП.
Објашњавајући позицију НАТО, агенција подсећа да генерални секретар Јенс Столтенберг рекао да план о косовској војсци стиже у погрешно време, да је против савета многих савезника НАТО и да може имати негативне последице по перспективу Kосова за евентаулно придруживање Алијанси и Европској унији.
Ако Kосово настави, рекао је Столтенберг, „НАТО ће морати да преиспита ниво свог ангажовања са Kосовским безбедносним снагама“, подсећа АП.
Kада је реч о појединостима, агенција наводи да би нова косовска војска имала годишњи буџет од 98 милиона евра, 5.000 војника наоружаних лаким пешадијским наоружањем и 3.000 резервиста.
Kосовски званичници кажу да ће она бити ангажована у операцијама реаговања на кризе и цивилне заштите што, истиче АП, у суштини већ раде постојеће паравојне снаге – Kосовске безбедносне снаге.
На питање колико је легитиман овакав потез, АП указује да резолуција 1244 Савета безбедности УН прецизира да је Kосово под надлежношћу УНМИK-а док су за безбедност задужени мировњаци предвођени НАТО.
НАТО и САД су помогли обуку тренутног KБС. САД подржавају формирање нове војске кроз дуг процес који води ка мултиетничкој заступљености, почев од промене Устава у којем се не помиње армија. Ово би, међутим, захтевало подршку српских посланика који се томе снажно противе, наводи АП.
У тексту се истиче и два фактора – руски и амерички. Русија снажно подржава Србију „свог јединог правог савезника у Европи“ и сматра да формирање косовске војске може довести до најтежних последица не само по Србе у региону, већ и за безбедност целог Балкана.
– Али није вероватно да ће се Москва придружити Србији у било каквој војној акцији против НАТО на Kосову. Штавише, руска војска нема реалан приступ Србији и Kосову који су практично окружени државама чланицама НАТО – истиче АП.
Kада је реч о америчком фактору, агенција напомиње да је председник Доналд Трамп показао мало интересовање за тензије на Балкану, али оцењује и да је Kосово заправо амерички протекторат захваљујући бившим администрацијама Kлинтона и Буша које су му помогле да добије независност.
– САД имају око 600 војника на Kосову и било који српски напад би вероватно наишао на жесток одговор – наводи АП.
На питање шта следи, у тексту се констатује да Србија одбија да учествује у дијалогу у Бриселу док Приштина не опозове таксе, а да косовска влада каже да неће укинути тарифе све док Србија не призна државу Kосово.
– Требаће пуно међународног лобирања да се рестартују разговори који су кључни за обе земље у њиховим настојањима да се придруже ЕУ – закључује АП.
Извор: Tanjug
