Предлог свеобухватног споразума Београда и Приштине који је саставио премијер Kосова Рамуш Харадинај и проследио амбасадорима САД и неколико западних земаља, садржи низ спорних, па и сулудих ставки. Тако се у овом документу, наводи и ставка којом би се омогућило запошљавање Албанаца са Kосова преко националне службе за запошљавање у Србији.
У поменутом документу истиче се да се од Београда тражи да обавести све своје службе за запошљавање да се под истим условима и без било какве дискриминације у Србији могу запослити и Албанци са Kосова. Kада се у обзир узме актулена ситуација, у којој Србија не признаје независност Kосова, реч је о потпуно апсурдном и излишном захтеву.
Међутим, оно на чему Приштина у документу инсистира, а то је признавање независности Kосова, довело би до сасвим другачије позиције по питању запошљавања. У том смилу је Харадинајев захтев још бизарнији и бахатији.
Наиме, инсистира се на томе да житељи независног Kосова имају исте услове за запошљавање као грађани Србије, то би аутоматски значило да су други странци дискриминисани. Тако се долази до потпуног апсурда јер Харадинај у овом свом документу управо инсистира на недискриминацији.
Према прописима, за све оне који нису грађани Србије приликом запошљавања у Србији важе иста правила, а она су строго дефинисана Законом о запошљавању странаца и Законом о странцима. Тако су за запошљавање странаца најважнија документа које је потребно припремити и предати надлежним органима потврда о привременом боравку и радна дозвола.
Процес одобрења привременог боравка и прибављања дозволе спроводи се у месту у коме компанија у којој ће странац бити ангажован има регистровано седиште или у месту у коме странац региструје предузетничку агенцију. Да би добио ове папире, странац мора имати печат граничне полиције у пасошу у коме се наводи датум и место уласка у земљу. Након прибављања тзв. белог картона, односно пријаве боравка на одређеној адреси, домаћа компанија подноси захтев за радну дозволу странца Националној служби за запошљавање иако странац сам подноси захтев за одобрење привременог боравка Управи за странце МУП-а Србије.
Услов за добијање дозволе за рад по основу запошљавања јесте да на евиденцији Националне службе за запошљавање нема лица са квалификацијама које послодавац захтева за рад на позицији на којој се запошљава странац.
Све у свему, како би било који странац добио дозволу за рад потребно је да преда укупно 12 различитих докумената Управи за странце МУП-а Србије, а то су: захтев за одобрење привременог боравка у Србији, пасош на увид, доказе о уплати такси, копију „белог картона“, извод из АПР компаније у којој се запошљава, уговор о раду, потврду о промету компаније у којој се запошљава, потврду о расположивим новчаним средствима на рачуну, документ којим се регулише здравствено осигурање у Србији, две фотографије, радна биографија и извештај НСЗ да на евиденцији Националне службе за запошљавање нема лица са квалификацијама која послодавац захтева за рад на позицији на којој се ангажује странац.
Албанци сада, међутим, могу да раде у Србији управо по принципима за које се залаже Харадинај у свом плану. То указује и председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић који истиче да би и за њега било чудно да не важе иста правила за све грађане.
Извор: Srbija Danas/Blic
