Земље Блиског истока су имале велика очекивања од Сједињених Држава, али им се наде нису оствариле, пише Arab Weekly. У исто време, нико није очекивао нешто посебно од Москве, због чега је оно што је учинила Русија премашило сва очекивања и осигурало јој успех. Али сада, упозорава аутор чланка, захтеви Москве су постали већи, а ако им земље регије не удовоље, онда би се могле вратити свом бившем савезнику, Сједињеним Државама.
Руска спољња политика на Блиском истоку 2018. је била успешна, а чини се да 2019. Москва покушава да постигне исти резултат, пише лист. Међутим, Русија се може суочити с одређеним проблемима, који, између осталог, произлазе из њених достигнућа.
Један од главних успеха Русије на Блиском истоку је Сирија, примећује аутор. Иако мир још није успостављен, с дипломатском улогом Москве се нико не може мерити.
Истовремено је Русија успела да одржи добре односе са свим главним актерима у регији, упркос њиховој међусобној нетрпељивости. На пример, Москва има добре односе с Ираном и с његовим заклетим непријатељем Израелом, као и са Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом и њиховим противником Катаром. Русија с Турском има бољи однос него што их Турска има са својим западним савезницима.
То су и спорови између земаља Блиског истока и Запада око поштовања људских права, али то питање за Москву није важно, па користи ова противречја. Иако вербално подржава Палестину, заправо не критикује Израел као што то чине на Западу. Слично томе, када су почели оптуживати крунског принца Саудијске Арабије за смрт новинара Кашогија и војну кампању у Јемену, Путин се није мешао.
Напослетку, аутор чланка разматра постигнућа руске политике на Блиском истоку и чињеницу да се ниједан амерички савезник у регији није придружио антируским западним санкцијама. Ова политика свих земаља Блиског истока је помогла Русији не само у смањивању штете од санкција, већ и смањивању зависности о Кини у смислу заобилажења санкција.
Према аутору чланка, 2019. године се такви трендови могу наставити, што на много начина није толико Путинова заслуга, колико његова способност да користи разлике међу осталима.
Но, не иде све како Путин жели, напомиње аутор. На пример, односи између Русије и Израела погоршали су се након што су сиријске снаге током израелског напада грешком обориле руски авион. Иако је израелски премијер покушао уверити Путина да Израел није крив, то му није пошло за руком и израелски медији су известили да ће се напади на сиријске циљеве наставити.
Према аутору то може значити да Русија не може да спречи сукоб између Израела и Ирана, Хезболаха или Асадовог “режима”, како аутор чланка, професор Марк Катз, зове сиријску владу.
“Штавише, Москва неће бити задовољна америчком интервенцијом, која ће се неизбежно догодити у случају таквог сукоба”, пише Arab Weekly, “арапски” лист који је 2015. почео да излази у Лондону.
“Говорећи шире, Москва је имала користи од чињенице што је Блиски исток имао велика очекивања од Сједињених Држава, а разочарао се када се нису остварила. Али у исто време, очекивања од Русије била су мала и Москва их је на крају надмашила. Стога, што већи успех Русија буде постизала на Блиском истоку, то ће бити више очекивања од ње. Али ако она не испуни та очекивања, многи ће се, као одговор, вратити Сједињеним Државама”, уверен је амерички стручњак за Блиски исток, професор Марк Катз, који је своја размишљања објавио у “арапском” листу са седиштем у Лондону.
Извор: Arab Weekly/logicno. com
