Догађаји у селу Рачак из средине јануара 1999. године су већ годинама мета лажи и манипулације албанских и западних медија, јер је „Случај Рачак“ послужио албанском лобију да представи да су у том селу 15.1.1999. године убијени албански цивили, што је НАТО пакту касније омогућило да оправда своју агресију на СР Југославију 24. марта 1999. године.
Акција полиције у Рачку је била последица појачаних терористичких активности ОВK. Непосредан повод за акцију полиције у Рачку су акције групе припадника ОВK из села Рачак који су 8. јануара 1999. убили три полицајца код села Дуља и једног полицајца (Светислава Пржића) 10. јануара 1999. у заседи коју су поставили у селу Сливово.
О планираној акцији су обавештени посматрачи Kосовске верификационе мисије (ОЕБС) који су са петнаестак џипова дошли на брдашце крај пута који од магистралног пута води ка Рачку. Ту су биле и телевизијске екипе Асошијетед преса и Ројтерса. Екипа Асошијетед преса је пратила и снимала акцију полиције. Према оперативним подацима српске полиције у селу Рачак налазио се штаб ОВK и у њему није било цивила.
Полиција је поседовала обавештајне податке о сарадњи Kосовске верификационе мисије и штаба ОВK у Рачку преко Исе Мујоте, као и то да је штаб ОВK био снабдеван оружјем, подацима и да им је била организована обука.
Српска полиција је у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. кренула у акцију против припадника 161. бригаде ОВK „Агим Целеј Цоли“, односно батаљона „Садик Шаља“ која је бројала око 100 терориста.
Око 15 часова полиција је обавестила СУП Урошевац да је простор очишћен, да више нема борби и да може да се крене са увиђајем и да је у току само спорадична пуцњава.
Према извештају Данице Маринковић, истражног судије која је извршила увиђај, пронађено је и заплењено:
1 митраљез марке „бровинг“ калибра 12,7 мм,
1 митраљез марке „бровинг“ калибра 7,9 мм, са постољем
1 појас за појачано пуњење,
36 аутоматских пушака,
2 снајперске пушке,
5 ручних бацача кинеске производње,
12 мина са пуњењем са ручним бацачем,
12 ручних бомби,
7.282 комада муниције различитог калибра
Око 15 сати ка селу Рачак су кренуле групе ОВK из правца Лужак и Петровак, пришле на „пушкомет“ и започеле са насумичном пуцњавом. Након заплене оружја, истражни судија је у пратњи полиције кренула ка брду где су се налазила тела погинулих. На пола пута је запуцано са брда у околини и полиција је прекинула увиђа и око 15.30 напустила село. Тада је група посматрача ОЕБС ушла у село и према њиховим извештајима ништа сумњиво нису видели.
Увече су српске власти обавестиле новинаре који су били на Kосову и Метохији да се десио сукоб у Рачку и да је добро да оду тамо и виде шта се догодило на лицу места. Посматрачи ОЕБС су током акције са оближњих брда посматрали дешавања.
Хјуман рајтс воч је 29. јануара 1999. објавио извештај о догађајима у Рачку под називом „Југословенске снаге криве за ратни злочин у Рачку, Kосово“.
Пропагандни рат против Србије и подметање повода за бомбардовање, тада је почео.
– Напад на цивиле у Рачку је само један у серији ратних злочина почињених од стране југословенске војске и српске полиције током косовског конфликта. Од фебруара 1998, владине трупе су систематски уништавале цивилну имовину, нападале цивиле и починиле групна погубљења… – написали су из Хјуман рајтс воч у свом лажном извештају.
И следећег дана је истражни судија Даница Маринковић спречена ватром са положаја терориста да уђе у село, а за то време су Албанци спремали сценарио за Западне медије.
Судија Даница Маринковић каже да су представници ОЕБС показивали и за време 1999. године пристрасност према албанским терористима на Kосову и Метохију.
Шеф ОЕБС Вилијам Вокер је наредио неким од верификатора да остану у селу преко ноћи да би пазили на тела убијених, а затим отишао у Приштину, где је у 17.00 одржао конференцију за штампу у центру ОЕБС-а. На конференцији је изјавио да је америчка Kосовска дипломатска осматрачка мисија у Рачку и околним селима избројала 45 тела.
– Из онога што сам лично видео, не устручавам се да изјавим да је у питању масакр, очигледно, изразито против човечности – изјавио је Вокер, који је и данас отворени промотер лажне државе Kосово.
Следећег дана је истражна екипа приштинског општинског суда поново покушала да изврши увиђај у Рачку. Томе је претходила бучна расправа са пензионисаним британским генералом Дренкијевичем. Британац је тражио да се у село уђе без полиције, а да ОВK гарантује да ће се током увиђаја повући из села. Запретио је судији Даници Маринковић Хашким трибуналом.
Закључак обдукције је био да су сви настрадали били жртве дејства ватреног оружја и да над њима није било никаквог другог дејства и трагова мучења. Просек животне доби убијених је био око 45 година. Најмлађи убијени је имао 17 година. Једина особа женског пола (стара 22 године) је била ћерка команданта јединице ОВK (Садика Мујота) у Рачку (Ханумшах Мехмети(28)). На њеним рукама су нађене барутне честице методом парафинске рукавице, што значи да је пуцала.
Некадашњи амерички допломата Вилијем Вокер, који сада „промовише“ свој предлог о уједињењу Албанаца, пре 17 година предлагао је, тачније „диктирао“ финској форензичарски Хелени Ранта како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Kосову, што је она касније и признала.
Акција Рачак ушла је у уџбеник за специјалне снаге НАТО као пример како треба водити такве антитерористичке акције, али штета Србији због перфидних игри Албанаца и ОЕБС, пре свега Вилијама Вокера, нанеле су огромну штету Србији, Западне силе су кренуле у отворени пропагандни рат и демонизовању свих Срба, те је у марту 1999. године уследило бомбардовање, тј. агресија НАТО на СРЈ.
Извор: Srbija Danas
