Група десеторо радника бивше Унмик администрације са Косова и Метохије у намери да дођу до правде, 21. јануара упутиће се у Београд где ће пред вратима Канцелаије за Косово и Метохију тражити пријем код господина Марка Ђурића.
Званични захтев за састанак са директором Канцеларије за Косово и Метохију последњи пут смо послали прошле недеље преко канцеларије у Косовској Митровици, али и на званичну емаил адресу ове институције и потпуно смо убеђени да је наш допис прослеђен.
Такође је овај захтев прослеђен и службенику који је претходна два месеца био задужен за контакт са нашом групом. Нажалост још увек нисмо добили никакав одговор, али верујемо у озбиљност ове институције и очекујемо да ће се то догодити до петка.
Уколико не добијемо термин за састанак, ми ћемо се 21. јануара по овом зимскоом кијамету упутити у Београд, сатерани у ћошак, знајући да то за нас није нимало лако.
Одлуку о одласку у Београд донели смо у новембру прошле године, али смо од те намере одвраћени, након што је та информација доспела у јавност преко интернет портала. Након позива једног од службеника Канцеларије за Косово и Метохију добили смо „охрабрујући“ телефонски позив у коме се каже да то не чинимо, јер је састанак са Пореском управом већ заказан, те да сачекамо исход тог састанка.
Међутим, иако је према њиховим тврдњама састанак одржан крајем новембра, одговор Пореске управе није стигао, па смо средином децембра инсистирали да добијемо било какаву информацију, али одговора није било.
Према тврдњама запослених у Канцеларији за Косово и Метохију, још једанпут је упућен службени допис Пореској управи у коме се тражи одговор челних људи ове институције.
До данас тај одговор нисмо добили, а последња информација из Канцеларије гсподина Марка Ђурића је да га највероватније неће бити.
За нас Србе са Косова и Метохије оваква неозбиљност државних институција ствара појачани осећај небриге.
С’ правом се питамо како је могуће да ми као обични грађани Републике Србије уопште добијемо одговор Пореске управе или било које друге државне институције, ако то не може институција попут Канцеларије за Косово и Метохију, која је најрелевенатнија институција у држави и којој за проблем могу да се обрате људи који данас живе на Косову и Метохији?
Како је могуће да се спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године спроводи селективно?
Потпуни је апсурд да је Управа царине која је део Министаства финасија у потпуности спроведе тај Закључак, а да за Пореску управу тај Закључак Владе није валидан, тј. није обавезујуће природе? Такође, Министарство правде Републике Србије је тада поступило по Закључку Владе.
Без обзира на све, ми и даље сматрамо да је Канцеларија за Косово и Метохију једино место где се могу решавати проблеми оваквог типа, а даље решавање проблема треба вратити за столом Владе Републике Србије, тј. за истим оним столом где је проблем и настао.
Сведоци смо да Влада Србије и данас доноси исте Закључке и Уредбе по којима се финасирају људи који су до недавно били део неких косовских институција, у чему активно учествује Канцеларија за Косово и Метохију.
Зашто преузимање радника Пореске управе није спроведено, иако је све поткрепљено ваљаним писаним аргументима?
Зато Ми ПРЕВАРЕНИ Срби са Косова и Метохије, желимо да све још једанпут размотримо заједно са директором Канцеларије за Косово и Метохију, господином Марком Ђурићем и на тај начин добијемо охрабрење да наставимо да живимо живот косовско-метохијских Срба, јер ће у супротном разочарење бити огромно и наш даљи останак на Косову и Метохији неће бити могућ.
Просто, прича о ненадлежности Канцеларије за Косово и Метохију која ову групу људи прати већ дуже време, у српском народу на Косову и Метохији нема потпору.
Сведоци смо да је утицај ове институције на рад државних служби на Косову и Метохији јако велика.
Неозбиљност Пореске управе огледа се у томе што престанак радног ангажовања није пропраћен ниједним писменим обавештењем, већ смо буквално остављени на улици.
Након безброј писама која смо слали готово на све адресе најутицајнијих институција, од председника Србије, председника Владе, Пореске управе, Канцеларије за Косово, Заштитника грађана, итд. готово да од никога нисмо добили одговор.
Канцеларија за Косово и Метохију једина је релевантна институција која би требало да се бави проблемима Срба са Косова и Метохије. Међутим, баш из Канцеларије за Косово и Метохију су нам рекли да овакви проблеми нису у надлежности ове државне институције, што је код нас изазвало велико разочарење.
Данас се ми питамо како је могуће да је државна институција која и својим именом показује своју намену, нема ама баш никаквог утицаја на остале државне институције које би требале да у најмању руку испуњавају одлуке Владе Републике Србије, ове данашње и одлуке претходних Влада, ма ко да је био у власти.
Група десеторо ПРЕВАРЕНИХ радника Унмик Пореске администрације која је на позив Владе Републике Србије након проголашења независности Косова напустила своја радна места, уз одлуку Владе да се према овим људима поступи по закључку Владе од 21. фебруара 2008. године данас су људи без егзистенције на Косову и Метохији. Од 2008. до 2014. године према овим људима Пореска управа Србије која је била дужна да реши њихов радно-правни статус продужавала је са све већим прекидима Уговор о обављању повремених и привремених послова чак тринаест пута, да би у септембру 2014. године без икаквог образложења и то престало.
Данас ми озбиљно размишљамо да се трајно иселимо са Косова и Метохије.
Извор: kmnovine.com
