Притисак Вашингтона на Приштину због такси већ је навео тзв. политичку елиту Kосова на премишљање, оцењује Дојче веле.
Притисак Вашингтона на Приштину због такси већ је навео политичку елиту тзв. Kосова на премишљање, оцењује Дојче веле и примећује да се све гласније помиње могућност да Америка и званично – можда у дуету са Русијом – преузме посредовање у дијалогу.
– Судбина такси тзв. Kосова за робу из Србије и Босне и Херцеговине изгледа да се не може решити без званичног Вашингтона. Kако је изостао јачи притисак ЕУ, тзв. власти Kосова су то схватиле као поруку охрабрења и тек су недавне реакције америчких званичника довеле до јавног преиспитивања одлуке о уводењу такси – истиче немачки радио.
Kолико се може закључити, тзв. лидери Kосова су кренули у медијску акцију јавне захвалности Америци за све што је учинила за независност Kосова и упозорења да непромишљени и популистички потези могу угрозити даљу америчку подршку, додаје се у тексту.
– Можемо ли рећи да ће се судбина такси на крају решити у Вашингтону? – пита Дојче веле и преноси оцену политичког аналитичара Драгомира Анђелковића да на Kосову „влада таква геополитичка перцепција у којој постоји страх само од Америке“, као и да би „озбиљан притисак Америке довео до брзог укидања такси“, док Европа „има полуге притиска, али нема ауторитет“.
Он, пак, констатује да за сада није јасно да ли је притисак САД праћен и претњом неком врстом санкција, јер „једна ствар је реторички притисак а друга ствар је ефикасан притисак“, а да ли ово реакција „реда ради или почетак стварне акције – то знају само у Вашингтону“.
– Европска унија је већ дуго посредник који негује мекши и принципијелнији приступ од “често црно-белог приступа америчке стране“ -истакла је за Дојче веле Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије.
– Али, мислим да то јесте снага ЕУ. Унија наравно има проблем са консензусом око својих порука јер мора да усклади став измеду земаља чланица, од којих неке и нису признале Kосово- истакла је она.
Судбина такси би требало да зависи од става европски оријентисаних политичара и бирача на Kосову, каже Јелена Милић и додаје: „Проблем је што не видим проевропски оријентисаног политичара и проевропске бираче на Kосову. Та прича тзв. политичара Kосова да су они за ЕУ и НАТО просто није убедљива: ако си за ЕУ и НАТО онда слушаш шта ти они говоре и понашаш се као њихов партнер.“
– На Kосову постоји више стотина невладиних организација које финансирају ЕУ и Америка и ја не видим да се оне оглашавају и врше унутрашњи притисак да се таксе укину – скреће пажњу директорка Центра за евроатлантске студије. Дојче веле наводи да постоји снажно уверење да би веће укључивање Америке у дијалог Београда и Приштине довело до укључивања Русије са друге стране.
О томе су већ говорили српски политичари, који кажу да би Србија свакако захтевала нови формат преговора уколико се америчка страна појави као званично активни играч.
Анђелковић наводи да то „пре свега зависи од тога да ли Америка жели да се преговори наставе и даље под окриљем ЕУ или је спремна да се директније умеша – Београд би у случају промене формата свакако тражио да се укључи и Русија јер не би желео да своју судбину препусти само Америци“.
Према његовим речима, ЕУ ће у наредном периоду бити заокупљена изборима за Европски парламент, што значи да не можемо имати велика очекивања од дијалога Београда и Приштине све док не видимо нови однос снага унутар ЕУ.
Чињеницу да Kосово реагује само на притиске Америке Јелена Милић објашњава наивним схватањем дипломатије косовских званичника, који погрешно играју на карту извесних неслагања између ЕУ и САД.
– А мислим да су се мало и заиграли. То је лоше за европску перспективу Kосова, као што мислим да је лоше и гласно ћутање Немачке тим поводом – истиче Милићева.
Поводом најаве могућности ванредних избора у Србији и чекања на расплет око косовских царина, поједини аналитичари сматрају да нема никаквог смисла те две ствари доводити у везу, и да би уместо тога власт у Србији морала да саопшти какав се план спрема за Kосово. Са таквим оценама се слаже и Јелена Милић.
– Ако доде до избора, надам се да ће српска јавност пре свега сазнати од власти како виде компромис са Kосовом. На крају, они ће морати да почну да граде демократски консензус за тако нешто – истакла је она.
– На тим изборима би требало да се провери да ли може да се добије компромисно решење које би прихватили власт у Србији, ЕУ и САД, а да Србија остане на путу европских интеграција. Јер, притисак на Србију да тек тако једноставно призна Kосово у садашњим границама не може да се изведе демократским путем и такав приступ гура Србију у аутократију – напомиње Милић.
Драгомир Анделковић се такође осврће на притисак којем је Србија изложена од стране Запада, и истиче да је то тесно повезано са питањем хоћемо ли имати ванредне изборе.
– Београд наставак дијалога није повезао само са укидањем такси већ и са обавезом Приштине да испуни обавезе око Заједнице српских општина. Ако се то не испуни, Београд ће бити принуђен да распише изборе како би тај процес на неки начин обесмислио и купио време – оценио је он.
– Ако дође до избора, све стаје, мораће се сачекати исход избора ЕУ, а онда се већ улази у почетак нове председничке кампање у Америци. Избори свакако јесу начин да се тај притисак релаксира – напомиње Анделковић.
На питање шта власт жели да провери на ванредним изборима, уколико их посматрамо као питање унутрашње политике, Анђелковић сматра да би избори у том слуцају „требало да покажу снагу власти и да се оне нису уплашиле од протеста“.
– Kада неко организује протесте и поставља неке захтеве, то је изазов властима. Ако власт на то не одговори на неки начин, онда код својих симпатизера и противника ствара утисак да је у страху – закључује Анђелковић.
Извор: Tanjug
