Како је Милошевићев брат преминуо, последњих година једино је унук Марко одлазио код бабе у Москву
Одавно је познато да је жеља покојних супружника била да почивају једно поред другог.
Мирјана Марковић, удовица бившег југословенског председника Слободана Милошевића, а која је преминула јуче у Русији, биће највероватније сахрањена у Пожаревцу, у дворишту породичне куће, по сопственој жељи, поред свог супруга, сазнаје се од кућних пријатеља породице Милошевић.
Одавно је познато да је жеља покојних супружника била да почивају једно поред другог, што се види и на надгробној плочи која је урађена после смрти Милошевића у Хагу. Тада је договорено да се и за Мирјану остави гробно место поред супруга, што је и учињено.
– Ако им нису дозволили да последње године живота живе заједно, нек макар буду заједно кад умру. Па и њено име је исписано је на мермеру, поред имена Слободана Милошевића, са којим се знала још од гимназијских дана – каже пријатељ породице.
Иако поједини медији тврде како Марко и Марија не желе да им се мајка сахрани поред њиховог оца у Србији, они, како кажу пријатељи породице Милошевић, неће то ни тражити, већ ће испоштовати мајчину жељу. Они очекују да ће њихови пријатељи који су и даље на власти у Србији, помоћи око транспорта тела и сахранити је поред супруга у Пожаревцу.
Како је Милошевићев брат преминуо, последњих година једино је унук Марко одлазио код бабе у Москву и био у контакту с њом, а очекује се да баш он испред уже породице сахрани Миру Марковић.
Подсетимо, нити Марковићева, нити њена деца нису пристуствовали сахрани Милошевића. У једној изјави за медије Марковићева је рекла како би желела да дође у Србију како би посетила мужевљев гроб, али и да би желела да буде сахрањена баш поред њега, баш под том липом…
О том месту, које је било важано за њу и њену породицу, писала је у својој књизи „Јуче или сутра“, сећајући се дана када су њен муж и она још увек били на врхунцу моћи.
– Липе су цветале, а среда је. Није викенд. Не могу, према томе, да идем у Пожаревац. А за мене је цветање липа, цветање само једне липе. Оне из нашег врта у Пожаревцу. Оне под којом сам ја одрасла, оне под којом су одрасла моја деца. Под којом сам учила, слушала прву југословенску забавну музику, читала све бајке својој ћерки, чувала свог малог сина. Седела са мужем у прве пролећне дане, неких година – читавог лета. Као да је та липа једина на свету, као да само она цвета крајем јуна. Чекам суботу да одем тамо као да никад тамо нисам била, као да хиљаду година нисам тамо била, као да тамо желим да останем заувек – написала је она.
Да ли ће јој се жеља испунити, одлучиће њена деца.
Извор: Телеграф/Д.С.
