После неуспелог државног удара против уставно изабраног венецуеланског председника Николаса Мадура, високи амерички званичници, државни секретар Мајк Помпео и саветник америчког председника за националну безбедност Џон Болтон, поновили су да су све опције што се Венецуеле тиче — опет на столу.
На први поглед, за Вашингтон је ангажовање плац́еника у Венецуели елегантно решење. Међутим, увођење плац́еника у рат у ситуацији у којој би било потпуно јасно да иза њих политички стоји Бела куц́а, вероватно би био пут у катастрофу ширих размера.
После неуспелог државног удара против уставно изабраног венецуеланског председника Николаса Мадура, високи амерички званичници, државни секретар Мајк Помпео и саветник америчког председника за националну безбедност Џон Болтон, поновили су да су све опције што се Венецуеле тиче — опет на столу.
Тако су њих двојица изнова појачали бојазан да ц́е се Вашингтон одлучити на војну интервенцију против Боливарске Републике. Вец́ина аналитичара, међутим, сматра да је америчка војна интервенција немогуц́а у години у којој амерички председник Доналд Трамп отпочиње кампању за реизбор.
И сам Мадуро још раније је упозорио Белу куц́у да ц́е, уколико до војне интервенције на његову земљу дође, Америка ће доживети нови Вијетнам. Изгледа да су и амерички званичници свесни те чињенице, с обзиром на то да се о томе да су све опције на столу говори још од почетка кризе у Венецуели, када се председник венецуеланског парламента Хуан Гваидо у јануару, недуго после инаугурације Николаса Мадура, уз подршку САД и неколицине западних земаља самопрогласио за „привременог председника земље“.
Вероватно највец́е разочарање за Вашингтон представља војска која се није ставила на Гваидову страну, упркос надама да ц́е млађи официри отказати послушност легитимној власти.
Са око 150.000 добро обучених војника и припадника Националне гарде, оружане снаге Венецуеле чиниле би веома опасног и респектабилног противника за Америку, а Вашингтон себи не би могао да допусти још један дуготрајан рат без изгледа за брзу победу. Уз то, венецуеланске џунгле живо подсец́ају на Вијетнам.
С обзиром на очигледност чињенице да Мадуро не може пасти са власти без оружане акције, а та акција, видели смо пре неколико дана, не може да дође изнутра, Вашингтону је потребно алтернативно решење.
Венецуелански народ и војска нец́е подиц́и оружје против Мадура. Kо би то могао да уради? Одговор на њега можда је дала агенција Ројтерс вешц́у коју је потврдило неколико извора, да власник некадашње агенције за регрутовање војника-најамника „Блеквотерс“ Ерик Принц предлаже да се за свргавање Мадура искористе његови људи.
Према његовом плану, пише Ројтерс, који је изнео потенцијалним инвеститорима подухвата, „Блеквотер“ би распоредио око 5.000 плац́еника из Kолумбије и других јужноамеричких земаља у Венецуели, који би се борили на страни Хуана Гваида.
„На први поглед, за Вашингтон је ангажовање плац́еника у Венецуели елегантно решење“, коментарише Ројтерсове спекулације војни аналитичар Александар Радиц́, јер тада су некоме другоме руке крваве зарад политике која би силом наметнула решење венецуеланске кризе. „Али, увођење плац́еника у рат у ситуацији у којој би било потпуно јасно да иза њих политички стоји Бела куц́а, вероватно би био пут у катастрофу ширих размера, јер САД би сносиле све последице као да су започеле војну интервенцију“.
Иако би се радило о плац́еницима, друге силе, које више немају намеру да поштују америчку хегемонију, сасвим сигурно би се супротставиле таквој акцији и међународни односи додатно би се погоршали.
„Мислим да би у том погледу цена која се плац́а могла да буде превисока и да би то обесхрабрило евентуални пут у авантуру као што је ангажовање плац́еника у једном сукобу високог нивоа“, сматра Радиц́.
Досад, Америка није користила плац́енике за ратовање против неке државе. Приватизација државних послова, укључујуц́и и војску, узела је маха у Сједињеним Државама, каже Радиц́, и многи послови, до јуче карактеристични за војску, прешли су у руке приватних компанија.
У нашем региону може бити необично када видите обезбеђење америчке базе „Бондстил“ на Kосову и Метохији, коју обезбеђују плац́еници наоружани аутоматским пушкама, док се амерички официри крец́у наоружани пиштољима без оквира, објашњава Радиц́.
„Досад су фирме које су своје људе опремале аутоматским пушкама учествовале у ратним акцијама у Ираку или Авганистану. Било је ситуација када су отварали ватру, али никада ниједна од тих фирми није преузела на себе вођење нечега што би имало обрисе војне операције“, додаје он.
План Ерика Принца, ако су Ројтерсове информације тачне, довео би, према Радиц́евим речима, до новог необичног облика државно-приватног партнерства, овај пут таквог да би приватна компанија водила рат за рачун једне државе.
Можда је управо таква врста јавно-приватног партнерства круна његовог рада од 1997, када је, према идеји пензионисаног америчког официра Ала Kларка, основао „Блеквотер“.
Од тада па до 2013, када је „Блеквотер“ званично угашен, а наставио да постоји под другим именима, ова најамничка фирма прешла је дуг пут, од мале агенције за изнајмљивање плац́еника, до компаније која склапа милионске уговоре са америчком владом.
Принц, екстремни католик конзервативних начела, чија је сестра Бетси Девос секретарка за образовање у кабинету Доналда Трампа, првим ангажовањем плац́еничке армије у једном рату у модерној светској историји би на тај начин остао запамц́ен. Међутим, цену би платили ноги невини Венецуеланци, јер плац́еници, а то смо могли да се уверимо на примерима из Ирака и Авганистана, ни према коме немају милости.
Извор: Alo.rs/rs.sputniknews.com/M. I.
