Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили
Верници тек што су прославили Ђурђевдан када, баш као у Ивковој слави, пред собом имају новог свеца – данас српска православна црква празнује Марковдан. За овај празник који се слави и као крсна слава народ везује многе обичаје и веровања која су се одржала све до данашњих дана.
У народу се овај празник светкује увек 8. маја као заветина у многим насељима. Марковдан је такође и крсна слава многих српских породица. Свети Марко је слава великог броја породица у Србији, а пада само два дана после Ђурђевдана.
Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина. Веровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.
Ово се сматра „благим даном“, временом за одмор и молитву. Ова традиција се пренела и на остала занимања – данас никако не треба радити јер се верује да Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.
Такође, ово је лош дан за спавалице! На овај дан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године.
Према народном веровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао јутро у постељи или му је тог дана неко предао сан – што је значило да ће током целе године бити дремљив, а мозда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан,па ће се тако избавити од писпаности и болести.
У Лесковачкој Морави се сматрало да кукуруз треба почети са окопавањем од Марковдана,када је најбоље и купус расађивати – да би добро родио. У Горњој Пчињи се Свети Марко прославља под називом Марко Градобија, и ништа се није смело радити да не би град побио сав род и летину.
Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
Извор: Telegraf.rs
