Свети архијерејски сабор СПЦ започеће заседање 9. маја у Жичи, а у радном делу Сабора би, како се сазнаје, могла бити покренута и тема дугоочекивање канонизације патријарха Павла.
Према речима добро упућеног извора, та тема се намеће овог пролећа, будуће да се ове године навршава 10 година од смрти омиљеног српског патријарха, да је све више исцељења која се дешавају на његовом гробу и, што је најважније, ово је година у којој СПЦ обележава свој највећи јубилеј – 800 година аутокефалности.
Верски аналитичар Драшко Ђеновић наглашава да се патријарх Павле у народу одавно доживљава као светац, тако да би евентуална канонизација била само формалност.
– Док је био жив, у народу је важио за ходајућег свеца, водио је малтене светачки живот, на његовом гробу дешавала су се чуда, односно исцељења. Тиме су главни услови за канонизацију испуњени. До ње без проблема може доћи ове, следеће или неке наредне године, али би било лепо да то буде ове, јер је година великог јубилеја – каже он.
Протођакон Љубомир Ранковић, главни уредник “Гласа Цркве”, такође нема дилему да је патријарх Павле одавно светац за српски народ, али се пита да ли смо ми њега достојни и да ли смо заслужили да у наше време буде канонизован. Додаје да његову величину нече ни повећати ни умањити то што ће владике ове године изгласати предлог и прогласити га светитељем.
– Његов значај ће, како време буде пролазило, бити све већи. Он је највећи капитал и благо српске цркве и српског народа. Црква са тим стварима никада није журила, ни Свети владика Николај ни Свети Сава нису тако брзо канонизовани, али видећемо шта ће бити на сабору – наводи он.
Од предлога за канонизацију до одлуке може проћи и по неколико година. Kада се одлука донесе, припремају се икона светитеља и свечана песма, тропар. Светац се проглашава на свечаној литургији, коју служе чланови Сабора. Након канонизације, Црква обавештава остале православне цркве, и моли их да тог свеца унесу у свој календар.
Последња три новопроглашена света мученика су Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајачић из Пасјана код Гњилана.
Извор: Srbija Danas/Alo
