Никољдан, најчешчћа слава код Срба прославља се 19. децембра, а 22. маја слави се дан када су мошти овог светитеља пренете из Мире у Бари. За разлику од зимског Никољдана, данашњи празник познат је и као летњи Никољдан.
Овај светитељ родио се у Патари, у Ликији, као син јединац богатих родитеља. Kад су му родитељи умрли, своје богато наследство разделио је сиротињи и посветио се свештеничком позиву. Био је борац за истину и правду, помагао је болесним, сиротим, немоћним. Још за живота сматрали су га светитељем.
Веровало се да снагом своје молитве може да стишава или изазива морске буре, спасава насукане лађе и бродове због чега је сматран као „највећа сила на мору“.
Светитељ који је до дубоке старости управљао црквом као архиепископ и помагао народу умро је 19. децембра 345. године. Његово тело је сахрањено у саборној цркви мирликијске митрополије. На његов гроб довођени су болесни, који би се потом излечили. У 11. веку, када су Турци освојили Малу Азију и град Мир, пренете су и његове мошти, а и том приликом десила су се многа чудеса.
Kако је Свети Никола кришом, обично ноћу, даривао све којима је помоћ потребна, из тога се развила и легенда о Санта Kлаусу, Деда Мразу. Обично се за зимски Никољдан деци у чизму остављају поклони, дар Светог Николе, а негде је тај обичај задржан и за летњи празник. Довољне су и ситнице које би обрадовале малишане.
Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.
Према предању, управо је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском. Током векова, Свети Никола је постао један од најомиљенијих светаца и за њега се везују многи обичаји опстали из давнина.
Данас, према традицији, никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове. У неким крајевима одржао се и обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.
Извор: Ало.рс/ М. И.
