Политички заокрет!
Питање повратка руске делегације у Парламентарну скупштину Савета Европе (ПС СЕ), упркос снажним притисцима из Украјине, могло би да буде затворено након последњег телефонског разговора између лидера Немачке, Француске и Русије. Иако делује као да је дошло до политичког заокрета унутар саме Европе, аналитичари сматрају да је реч о користољубљу.
Одмах након телефонског разговора Владимира Путина, Ангеле Меркел и Емануела Макрона из Кремља је стигло саопштење:
„Имајући у виду закључке последњег заседања Комитета министара Савета Европе у Хелсинкију, које је одржано 17. маја, током састанка дата је подршка принципијелној линији успостављања у пуном обиму права руске делегације у том европском телу.“
Тиме као да је стављена тачка на све напоре Украјине да се на било који начин продужи забрана приступа Русији европским органима. Али…
Поставља се питање, да ли је реч о својеврсном политичком заокрету, односно победи идеје да је без става Русије европска, али и светска политичка сцена, донекле осакаћена или је пак по среди нешто друго? Аналитичари су сагласни – једна ствар је сигурна, а то је да Русија без пуног чланства неће наставити да уплаћује чланарину, а ПС СЕ без тих средстава неће моћи да одржи њен пун капацитет бирократског апарата.
Заменик директора Националног института за развој савремене идеологије Игор Шатров за Спутњик објашњава да је пред ПС СЕ сада озбиљан избор. Наравно да постоји читав низ земаља које мисле да антируска политика води у ћорсокак, те да је са Москвом неопходно сарађивати на свим нивоима, па и у ПС СЕ, како би се пронашли излази из компликованих ситуација. Међутим, постоје и друге земље, попут Украјине, које прете напуштањем те организације у случају да се Русији врате сва права, каже он.
„Стога је избор компликован и тешко је унапред предвидети да ли ће Русији права у том европском телу бити враћена у потпуности или само делимично. Поред тога, светска спољна политика је толико динамична, стално се појављују нови фактори и разлози за увођење нових антируских санкција“, истиче.
Шатров такође сматра да Русија нипошто неће пристати на делимично враћање права у ПС СЕ, јер то није само борба за њена права, већ за општу правду:
„Русија се залаже да се у повељу те институције унесе клаузула да се више никада не догађају овакве ствари, да се више ни са једном земљом не поступа као што су поступили са Русијом, да никоме не ускраћују право гласа, већ да сви гласови буду равноправни како би земље увек могле да се заузму за праве вредности. Све чланице би требало да имају право да износе своје ставове јер у супротном – шта ће нам таква организација.“
Шатров тврди и да је Европа иницирала решавање тог питања из чистог користољубља, јер ће без руске чланарине ПС СЕ бити приморана да смањи свој бирократски апарат. Управо би тај аргумент могао да одигра битну улогу у враћању статуса руској делегацији, јер ако Русија настави не плаћа своју чланарину, према правилима ПС СЕ она ће бити у потпуности искључена из организације.
„Е то ће већ заиста бити ћорсокак“, додаје наш саговорник.
Политиколог Михаил Смољин је нешто песимистичнијег мишљења, те тврди да, упркос овим најавама, руској делегацији ипак неће у потпуности бити враћена сва права, јер све док се из корена не промени однос према Русији и не обустави процес увођења санкција против Крима, ситуација у вези са повратком Русије у европска тела неће бити решена до краја.
Он указује да је финансијска компонента у решавању тог питања пресудна, јер је највећи проблем у томе што постоји одређени временски цајтнот – Русија је престала да плаћа чланарину од тренутка када су јој права ускраћена, што је скоро пре две године, а уколико прођу пуне две године, ПС СЕ ће бити приморана да у потпуности искључи Русију.
Упитан шта ће бити са гласовима оних који сматрају да ће без Русије европска, али и светска политика изгубити много на значају, Смољин каже да излазак Русије из међународних институција, иако свакако умањује тежину свих одлука које та тела донесу, нажалост ни на који начин није спречен одлукама свих тих организација и личности које се заправо залажу за равноправно учешће Москве.
Ти појединачни гласови који говоре да је неопходно да Русија остане саставни део тих организација, како појашњава, једноставно нису довољни, те их ПС СЕ не узима у обзир. Он додаје и да је Русија свима јасно дала до знања да нипошто неће прихватити да се у ПС СЕ врати само да би у њој била, јер седети на столицама без икаквог права гласа Москви нимало не одговара.
Подсетимо, руској делегацији у ПС СЕ укинуто је право гласа у јуну 2017. због дешавања у Украјини 2014. године и због уласка Крима у састав Руске Федерације. Након одузимања права гласа, Москва је обуставила плаћање чланарине тој европској институцији. Према проценама, Русија је дужна ПС СЕ око 60 милиона евра.
Извор: rs.sputniknews.com/Д.С.
